O misiji Artemis 1 se priča još od 2019. godine, kada je Biosentinel, jedna od 13 letelica u okviru misije stupila na scenu kao „način da organizmi sa Zemlje opet polete u kosmos“. U pitanju je bila gljivica (kvasac). Letelica „orajon“ spustila se u Atlantski okean 11. decembra, nakon skoro savršenog leta. Tako je misija Artemis 1 vraćena na Zemlju posle uspešnog puta oko Meseca.
Letelica je bila bez posade, a u subotu, 11. decembra, se bezbedno spustila u okean. Tako se završila misija koja je potrajala 26 dana, a rezultat su neverovatni snimci Zemljinog satelita. „Orajon” je krenuo kući 6. decembra, i pri povratku je kapsula ušla u Zemljinu atmosferu dostigavši supersoničnu brzinu od 40.000 kilometara na čas. Morala je i da izdrži temperaturu od 2.800 stepeni Celzijusa.
U martu 2022, Nasini stručnjaci smatrali su da je pola veka bilo dovoljno vremena da konačno prouče jedan od poslednjih neotvorenih uzoraka donetih sa Meseca iz „Apolo ere”, kako bi saznali više o našem pratiocu i pripremili se za povratak na njegovu površinu u misiji „Artemis”.Od 1969. godine i prvog uspešnog sletanja posade „Apola 11″ na površinu Meseca do kraja programa „Apolo”, doneto je ukupno 2.200 uzoraka.
„Razumevanje geološke istorije i evolucije Meseca na osnovu uzoraka donetih sa mesta sletanja misije ‘Apolo’, pomoći će nam da se pripremimo za vrste uzoraka s kojima ćemo se sretati tokom misije ‘Artemis’. Cilj ove misije će biti i da se na Zemlju donesu hladni i zapečaćeni uzorci s lokacija u blizini lunarnog južnog pola. Ovo je uzbudljiva prilika za učenje i razumevanje alata potrebnih za prikupljanje i transport uzoraka, za njihovu analizu i skladištenje na Zemlji”, rekao je tada Tomas Zarbuken, administrator Nase.
Letelicu je u vrtoglavom spuštanju najpre usporila atmosfera, potom 11 padobrana, sve dok nije dostigla brzinu od oko 30 kilometara na sat – kada se i spustila u vodu.
Iz Nase ističu da je reč o istorijskom događaju, a sledeći korak je analiza podataka koje je letelica sakupila tokom putovanja kroz svemir.
„Orajon” u svemir nije odneo nijedan oblik života, ali je svojevrsni uspeh u misiji povratka na Mesec, što je jedan od većih ciljeva Nase.
Nakon povratka, iz Nase su saopštili da je misija oborila rekord imajući u vidu da je letelica prešla 2.253.081.600 kilometara oko Meseca.
Ipak, misiju, odnosno njen početak, obeležili su brojni problemi i nekoliko odlaganja lansiranja.
I na sam dan lansiranja, bilo je problema sa ventilom na jednom od rezervoara, ali je Nasa sa Floride iz centra „Kenedi” 16. novembra 2022. konačno lansirala najmoćniju raketu u istoriji koja je odnela kapsulu „orajon” na put oko Meseca.
Nasina raketa „Spejs lonč sistem“ sa kapsulom „orajon“ u svemirskom centru Kenedi na Floridi
Pre nego što su se odvojila od rakete, četiri motora RS-25 „progutala” su skoro 2,8 miliona litara goriva tokom poletanja i prve potisne faze leta.
Poletanje džinovske rakete bilo je planirano nešto posle sedam časova, ali je zbog problema raketa poletela sa oko 45 minuta zakašnjenja.
Ipak, najmoćnija raketa i nova letelica nisu razočarale, a zadovoljni inženjeri Nase su let i povratak opisali kratko: „Urađeno kao po udžbeniku”.
Načičkani problemi – od uragana do curenja goriva
Nasine ekipe u Kejp Kanaveralu su uspele u nameri lansiranja i početka misije, ali tek posle niza problema koji su trajali tokom 10 nedelja.
Osim uragana koju su protutnjali Floridom, kao što je „Nikol” i vetrova koji su dostizali brzinu i do 169 kilometara na čas, bilo je i tehničkih problema sa motorom i curenjem goriva.
Tako su odložena dva lansiranja – 29. avgusta i 3. septembra 2022, a i naknadni zakazani termini odlagani su zbog loših vremenskih uslova.
Misija „Artemis” za svoj primarni cilj ima da spusti ljude ponovo na Mesec, što se planira za 2025. godinu, u čemu Nasa želi da pretekne Kineze.
Krajem novembra Nasin „orajon” stiže do Meseca i dešava se bliski prelet na 130 kilometara od površine.
Bliski prelet se odigrao dok je kapsula bez posade preletela iza takozvane „tamne strane Meseca”.
Zbog polusatnog prekida komunikacije, kontrolni centar u Hjustonu nije znao da li se uspešno upalio ključni motor sve dok kapsula nije ponovo ušla u polje komunikacije, na udaljenosti od 360.000 kilometara od Zemlje.
Krajnje granice izdržljivosti
Tokom misije „orajon” je putovao do Zemljinog satelita udaljenog 386.000 kilometara šest dana, potom je prešao dodatnih 64.000 kilometara do takozvane „udaljene retrogradne orbite”.
Inženjeri Nase kažu da su letelicu „gurnuli do krajnjih granica izdržljivosti” kako bi detaljno ispitali njene mogućnosti zbog ispitivanja sigurnosti budućih astronauta.
U letelici su, umesto ljudi, bile lutke sa čijih senzora stručnjaci Nase očitavaju podatke i tako određuju dalje korake. „Helga” i „Zohar”, kako su nazvane ove lutke, imale su po šest hiljada različitih instrumenata na sebi kako bi pratili šta se sve dešava tokom jednog takvog puta – napuštanja magnetosfere Zemlje, odlazak oko Meseca i povratak – pre svega u pogledu radijacije.
Uspešno obavljena misija je očigledno ohrabrila Nasine inženjere, te je već isporučen deo motora Space Launch Sistem za narednu misiju, i već polako sklapaju raketu za novi pohod na Mesec.
