Uvođenjem Nacionalnog registra za vaskularne pacijente, Srbija je postala jedna od svega nekoliko zemalja u Evropi koja ima takav registar, izjavio je dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu profesor dr Lazar Davidović.
Davidović je, na otvaranju skupa Evropskog udruženja za vaskularnu hirurgiju u Beogradu, za Tanjug istakao da su takvi registri važni zato što sakupljaju podatke o pacijentima, o pojedinim bolestima, broju obolelih od pojedinih bolesti, učestalost oboljevanja, šta se može unaprediti, kao i smernice za lečenje. Ukazao je da se na osnovu registara prave protokoli i vodiči o tome kako dijagnostikovati i tretirati bolest.
„Ti registri nisu Sveto pismo, ne može se zaključak za svakog pacijenta uzeti iz protokola, jer je stanje individualno, ali oni daju opšte smernice što je od ogromne pomoći”, rekao je prof. Davidović.
Registar se, pojašnjava, odnosi na različite vaskularne bolesti, a doprineće i da se prepozna šta sve eventualno treba menjati ili unaprediti u lečenju određenih bolesti. Takvi registri su se prvo pojavili u Americi, tek kasnije i u Evropi, i sada su skandinavski, a posebno registri iz Švedske, bolji od američkih. „Srpski ‘Vaskonet’ registar je bolji od skandinavskih, jer uključuje različite regione Evrope, takođe i Rusiju.
Time ćemo steći značajniju i realniju sliku”, kaže dekan Medicinskog fakulteta.
Evropsko udruženje za vaskularnu hirurgiju, koje broji više od 3.000 članova, po prvi put organizuje sastanak, mimo redovnog godišnjeg skupa, upravo u Beogradu. Predsednik Udruženja Filip Kol rekao je za Tanjug da je održavanje skupa u Beogradu od izuzetnog značaja, jer će se Srbija naći u fokusu razgovora.
„Osim uobičajenih, opštih tema iz vaskularne hirurgije, fokusiraćemo se na edukaciju iz te oblasti. To je posebno važno za studente medicine. Razgovaraćemo i o uspehu Srbije kada je reč o uvođenju Nacionalnog registra pacijenata sa vaskularnim oboljenjima”, objasnio je Kol.
Dodaje da je registar jako dobar, jer će podaci i istorija pacijenta biti na jednom mestu. „Kako je pacijent posle nekoliko godina, koja mu je terapija pomogla, sve su to podaci koje će registar doneti. Ima ga svega nekoliko zemalja, Srbija je jedna od njih, i to želimo da promovišemo”, rekao je Kol.
Pre dve godine vaskularni centri u Srbiji na inicijativu profesora Davidovića počeli su da prikupljaju podatke o rezultatima svojih procedura, na osnovu kojih se vide problemi u lečenju vaskularnih pacijenata, kao što su veliki broj hitnih operacija aneurizmi abdominalne aorte, što ukazuje na potrebu za skriningom.
Takođe, registar pokazuje veliki broj amputacionih zahvata, što ukazuje na potrebu za preventivnim pregledima i blagovremenim intervecijama na krvnim sudovima, odnosno duže vreme proteklo od simptoma do javljanja bolesnika lekaru, a to znači potrebu za edukacijom stanovništva u toj oblasti.
