Nevolja je što postoje četiri vrste ovog osećaja, od kojih neke nemaju nikakve veze s praznim stomakom, već mnogo više s navikama, našim raspoloženjem ili rasporedom obaveza
Američki pedijatar, dr Bendžamin Spok, čija je knjiga o rastu, razvoju i nezi dece već decenijama Biblija mnogim roditeljima, imao je jednostavan savet za sve majke zabrinute što njihove bebe slabo jedu: prema apetitu ponašajte se kao prema mišu, strpljivo ga sačekajte da izađe iz svoje rupe i tada reagujte – ponudite detetu obrok.
Ono što je nekad važilo, makar za decu, sada je prošlost. Istina je da je osećaj gladi jedan od najvažnijih životnih poriva. Uostalom, on nas održava u životu. Rođeni smo s intuitivnom potrebom za jelom. Setite se male dece: uzmu dva zalogaja, a zatim odluče da više ne žele da jedu i – to je to. Ne možete ih naterati. Za sat-dva tražiće hranu sami.
Ovaj iskonski osećaj gladi ipak se menja, što pod uticajem starenja, što zbog pravila sredine u kojoj živimo i radimo.
Gabrijela Ferara, lekar i psiholog, u časopisu „Psihologija danas” nedavno je objasnila da zapravo postoje četiri vrste gladi. Živimo u vremenu punom obaveza, rasporeda, rokova, putovanja, tako ubrzanom, bučnom da često ignorišemo ili više i ne prepoznajemo osećaj gladi. Kad ste poslednji put rekli: gladan sam kao vuk? U ishrani treba da se više oslanjamo na prirodni, iskonski osećaj i da prepoznajemo kad smo zaista gladni i da to poštujemo. Ovo je i jedan od deset glavnih principa koncepta intuitivne ishrane zasnovane na dokazima, koji su postavile Evelin Triboli i Elis Reš kasnih devedesetih. Među ostalim principima su i da hrana treba da bude zadovoljstvo, da se telo mora poštovati, da se ne treba povoditi za popularnim dijetama, kao i da je važno biti aktivan…
Redovnim poštovanjem četiri različite vrste gladi telu šaljemo poruku „verujem ti” i gradimo pravilne navike prema ishrani i zdravlju. Intuitivna ishrana zasnovana na osećaju gladi nije uvek dostupna svima, sve vreme. Međutim, ako pokušamo da poštujemo taj osećaj i koliko god možemo na njega odgovorimo na najbolji način u datom trenutku, korist po zdravlje i raspoloženje biće velika.
1. Kad zakrče creva
Osećaj gladi, onaj na koji se prvo pomisli, većina ljudi je u osnovi prve vrste gladi, nazvane fizička glad. Prati je obično krčanje creva, osećaj nelagode u stomaku, ali i celom telu, koji se ispoljava kroz fizičke simptome, glavobolju, nesvesticu, slabost… To je način na koji telo kaže: „Molim te, nahrani me!”.
U savršenom svetu poštovali bismo ovaj osećaj gladi tako što bismo bez odlaganja jeli čim primetimo ove znake. Međutim, živimo u užurbanom i haotičnom svetu i ponekad nije moguće jesti u trenutku kada osetimo znake gladi ili smo na poslu ili na času ili nekoga čekamo da sednemo za zajedničku trpezu. Za one zaposlene rešenje je da pri ruci imaju obrok-užinu i da glad zadovolje onda kada se ona javi.
2. Zavodljiva hrana
Osećaj gladi kod mnogih osoba budi se u prisustvu određene hrane, recimo, kad zamiriše pica ili sveže pecivo i hleb, roštilj, javlja se želja za hranom određenog ukusa i zato se ova vrsta zove glad ukusa. To je trenutak kada iz svog frižidera ili u restoranu s mnoštvom različitih ponuda birate šta da pojedete, za čime žudite u tom času i to jednostavno naručite. Diktat propisane ishrane ili režim dijete ponekad zaustavi zadovoljenje ove vrste gladi. Smazali biste pljeskavicu, baš tu, na ulici, jer tako zanosno miriše i baš vam se jede, ali toliko ste puta čuli priču o štetnosti brze hrane, nezdravih obroka „s nogu”… Da li zadovoljiti glad ukusa? Doktorka Ferera daje savet: odvojite trenutak-dva, zastanite, udahnete i proverite sa sobom, razmotrite sve opcije hrane koje imate na raspolaganju i zamislite kako bi bilo jesti svaku od njih. Na neku zamisao blesnuće ideja „ah, to je ono što želim” i poštujte taj osećaj.
3. Emocionalna glad
Ovo je već opasan teren za one koji su svesni da previše jedu i da u hrani traže spas. Jede se da bi se zadovoljila emocionalna potreba i zato je ova vrsta gladi na lošem glasu, ali ne mora da bude tako. To može da bude način da se čovek u nekom kratkom vremenu izbori s emocijama. Ne postoji slučajno običaj da se porodici koja tuguje i žali zbog smrtnog slučaja donosi hrana, ali isto tako se i praznici, gde smo suočeni s pozitivnim emocijama, slave uz bogatu trpezu. Autorka konstatuje da je poštovanje emocionalne gladi jednako važno za blagostanje kao i poštovanje iskonske, fizičke gladi. Dakle, dozvolite sebi i ovu vrstu gladi da se umirite, ali kratkoročno. Nijednoj hrani ne treba pripisivati veći ili manji značaj, jer onda to automatski rađa osećaj krivice, stida, samooptuživanja. Nema ničeg lošeg ni katastrofičnog da zbog emotivne gladi pojedete nešto s neke tamo „zabranjene” liste, uz osećaj krivice i obećanja da ćete morati zbog toga da pretrčite tri kilometra više ili da cele nedelje jedete kupus. Ipak, svako ko ima veći problem s emocionalnom glađu trebalo bi da se obrati psihologu da se nađe koren stvarnih problema i rešenje.
4. Obrok prema časovniku
Da se jede kada je vreme za obrok ili kada je za to najpodesniji trenutak, iako se glad realno i ne oseća, verovatno je i najčešći način zadovoljenja ove osnovne ljudske potrebe u današnje vreme. Svako ko ima gust raspored obaveza ili časova, zaposleni ljudi ili đaci znaju da moraju nešto da pojedu kad za to imaju priliku ili vremena, i ta vrsta zadovoljenja praktične gladi, kako je nazivaju stručnjaci, štiti nas od osećaja pregladnelosti. Manje-više svako nauči da mora da jede u određeno doba dana, pa i kada ne oseća fizičke znake gladi. Pravi osećaj gladi može da se javi kasnije, uveče ili kada dođe do opuštanja posle obaveza, kada valja odlučiti da li je telu potrebno još hrane.
