Fotografija koju je snimio teleskop „Džejms Veb“ otkriva neke od najstarijih zvezda i galaksija u univerzumu, uključujući i onu koja izgleda kao da izbacuje iskre, prema novom istraživanju.
Teleskop „Džejms Veb” obradovao je i ljubitelje slika nebeskih tela i tako dao najjasniji prikaz Neptunovih prstenova u poslednjih 30 godina. Vebova bliska infracrvena kamera snimila je nekoliko svetlih, uskih prstenova, kao i slabije trake prašine na planeti.
Vojadžer 2 je bio poslednji koji je otkrio neke od ovih prstenova tokom preleta 1989. godine, ali ovo je prvi put da imamo njihovu infracrvenu sliku.
Pošto se koristi tehnologija snimanja objektata u bliskom infracrvenom opsegu od 0,6 do 5 mikrona, Neptun „Vebu” ne izgleda plavo. U stvari, gas metan toliko snažno apsorbuje crvenu i infracrvenu svetlost da je planeta prilično tamna na ovim talasnim dužinama blizu infracrvenog spektra, osim tamo gde su prisutni oblaci na velikim visinama. Ti oblaci metana i leda su istaknuti kao svetle pruge i mrlje, koje reflektuju sunčevu svetlost pre nego što je apsorbuje metan.
Prikaz Neptunovih prstenova
U međuvremenu, u novom istraživanju je detaljnije opisano promatranje dalekih galaksija uz pomoć prikaza „Džejmsa Veba”. Vebov fantastični prikaz „iskričaste galaksije” podelio je i predsednik Džo Bajden a slika je okarakterisana kao „najdublja i najoštrija infracrvena slika dalekog univerzuma do sada”, navodi NASA.
Prikaz Sparklera
„Vebova” prva slika prikazuje SMACS 0723 sa ogromnom grupom klastera galaksija.
Vebovo sočivo omogućilo je stvaranje „dubokog” prikaza polja koji uključuje neverovatno stare i „slabe” galaksije.
„Vebova” dugotrajna promatranja takođe detektuju i „blede objekte”.
Neke od ovih udaljenih galaksija i zvezdanih jata nikada ranije nisu viđene. Jato galaksija na novom prikazu, pokazuje ga onakvim kako je izgledalo pre 4,6 milijardi godina.
Sada su istraživači uočili najudaljenija globularna jata ikada viđena. Ova jata su guste grupe koje sadrže milione zvezda, od kojih neke mogu biti prve i najstarije zvezde u univerzumu.
Studija sa detaljima o nalazima objavljena je u četvrtak u The Astrophisical Journal Letters.
„Džejms Veb je kreiran tako da pronađe prve zvezde i prve galaksije i da nam pomogne da razumemo poreklo složenosti u univerzumu, kao što su hemijski elementi i gradivni elementi života”, rekla je Lamija Moula, kovoditelj studije i saradnica na Danlap institutu za astronomiju i astrofiziku na Univerzitetu u Torontu.
„Ovo otkriće u Vebovom prvom dubokom polju već pruža detaljan pogled na najraniju fazu formiranja zvezda, potvrđujući neverovatnu moć teleskopa”, dodala je.
Jedna od prikazanih galaksija dobila je naziv Sparkler, jer se oko nje vide faantastično raspoređene crvene i žute tačke u vidu iskri. Ova galaksija je udaljena devet milijardi svetlosnih godina.
Iskre koje se prikazuju mogu biti – ili mlada jata u kojima su se zvezde aktivno formirale samo tri milijarde godina nakon Velikog praska, ili bi mogle biti drevna globularna jata zvezda iz ranih dana formiranja galaksije.
Tim je analizirao 12 „iskrica” i utvrdio da je njih pet među najstarijim poznatim globularnim jatima ikada pronađenim.
Inspiracija za naučnike i dalja istraživanja
„Gledanje na prve slike koje su dobijene Vebom, i otkrivanje starih globularnih jata oko udaljenih galaksija bio je neverovatan trenutak, onaj koji nije bio moguć sa prethodnim snimanjem Habl svemirskog teleskopa”, rekao je Karthajk G. Ajer, kovoditelj studije i saradnik na Danlap institutu za astronomiju i astrofiziku.
„Pošto smo mogli da posmatramo te iskrice u nizu talasnih dužina, mogli smo da ih modelujemo i bolje razumemo njihova fizička svojstva, poput toga koliko su stari i koliko zvezda sadrže. Nadamo se da će saznanje da se globularna jata mogu posmatrati na tako velikim udaljenostima pomoću ovog teleskopa podstaći dalju potragu za sličnim objektima i inspirisati naučnike”, poručio je Ajer.
„Vebova” osetljivost i rezolucija bacaju svetlo na ranije nevidljive aspekte univerzuma, poput klastera koji okružuju galaksiju Sparkler.
„Ova novoidentifikovana jata su formirana blizu prvog puta kada je uopšte bilo moguće formirati zvezde”, rekla je Mojla.
„Mi sada posmatramo Sparkler kakav je bio pre devet milijardi godina, kada je svemir bio star samo četiri i po milijarde godina, gledajući nešto što se dogodilo davno. Zamislite to kao pogađanje starosti osobe na osnovu njenog izgleda – lako je napraviti razliku između deteta od pet i deset godina, ali teško je razlikovati 50-godišnjaka i 55-godišnjaka”. Objašnjava Moula.
