Godine 1957. zvanično je pokrenuta proizvodnja „fijata 500“, kod nas poznatijeg kao „fića“, koji je za Italijane legenda koja danas slavi 65. rođendan. Godišnjica se proslavlja u čitavoj Italiji, a otvara se i izložba „65 godina legende – fijat 500: ikona Made in Italy” u Muzeju italijanskih automobila MAUTO u Torinu.
Model „fijat 500“ sa dva sedišta napred i klupom pozadi, koja je mogla da preveze samo dve osobe i 70 kilograma prtljaga, predstavljen je 1957. godine. Dve godine kasnije, dizajn Dantea Đakoze doneo je „Fijatu“ nagradu za industrijski dizajn „Zlatni kompas“.
Ovaj automobil je bio simbol posleratnog prosperiteta zemlje i ekonomskog rasta, jer su Italijani počeli da kupuju automobile koji su pre Drugog svetskog rata bili rezervisani samo za plemiće i bogataše.
Masovna motorizacija je postajala fenomen prvo zahvaljujući skuterima „lambreta“ i „vespa“, a zatim i sa dva modela prvih automobila. Prvi model, „fijat 600“ na tržište je stigao 1955. godine, dok se drugi, „novi fijat 500“ (naziv novi dodat je da bi se razlikovao od „fijata 500“ koji je proizveden 1936. godine i koga su nazivali „mišić“), pojavio 1957. godine, ali prve dve godine nije bio toliko popularan.
Novi „fijat 500“ trebalo je da bude mali, praktični automobil koji će malo koštati ne bi li na taj način ljudi koji su do tada vozili samo skutere mogli da priušte i auto. Cena „novog fijata 500“ bila je 490.000 lira, kao kada bi se sabralo 13 plata jednog radnika.
To nije bila neka velika razlika u ceni u odnosu na „fijat 600“, koji je koštao 640.000 lira, a prva serija je bila ogledalo konstruktivne racionalnosti i ekonomije i nedostajalo mu je mnogo toga: prozori se nisu otvarali, nije bilo ručice za migavac, nije bilo brisača niti pepeljare. Tako je automobilska kuća požurila da reši stvar te je proizvela novu seriju koju je nazvala „normalnom“ sa potrebnim dodacima i cenom koja je bila snižena na 465.000 lira.
„Fijat“ je 1958. godine proizveo i verziju „sport“ od 21 KS, a 1960. i 600D sa motorom od 599 kubika i 17,5 KS, koja je imala i zadnja sedišta, pokretni krov, kao i još neke detalje koji su nedostajali prethodnim verzijama, a osnovna cena je spuštena na 395.000 lira, što je za 20 odsto niže od prve cene.
Uspeh je stigao tek 1965. godine sa „fijatom 500F“, na kome se vrata više nisu otvarala kontra uz motor od 18 KS. Na ovaj model je dodato i slovo L, kao oznaka za luksuznu verziju, a pojavio se i u crnoj, ali i u žutoj boji. Poslednja verzija „fijat 500R“ nastala je 1972. godine sa motorom od 594 kubika. Poslednji primerak je proizveden 1. avgusta 1975. godine na Siciliji. Bio je to primerak broj 5.231.518.
Međutim, 2007. godine „fijat 500″ je iznikao iz pepela pojavivši se na tržištu kao mali, moderan auto sa vintidž stilom. Uspeh koji je tada doživeo traje i danas, a stigao je i do Amerike, ali i Japana gde se pre toga nikada nije pojavljivao na tržištu.
Od modernog „fijata 500“ nastalo je mnogo varijanti od kojih i 500L i 500X koje su postale same po sebi brend, a nedavno je započeta i avantura sa električnim „fijatom 500“.
Izložba pod nazivom „65 godina legende – fijat 500: ikona Made in Italy“ u Nacionalnom muzeju automobila MAUTO u Torinu biće otvorena do 4. septembra. Posetioci će moći da vide šest primeraka (Novi 500, D, F, L i R), što ih je Muzeju ustupio Italijanski klub „fijata 500“ koji ima 22.000 članova, mnoga umetnička dela vezana za ovaj automobil i katalog koji sadrži fotografije koje predstavljaju istoriju ovog automobila.
