Na njihovu pojavu uticaj imaju genetika, bavljenje zanimanjima koja zahtevaju duže stajanje u mestu, hormonski poremećaji i sklonost ka razvoju tromboze vena
Ko god ima problem s proširenim venama, zna kakve muke one mogu da izazovu. Bolest se mnogo češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Oko 50 odsto žena između 40 i 50 godina i gotovo 75 odsto pripadnica nežnijeg pola koje imaju od 60 do 70 godina boluju od varikozne bolesti.
Kako ističe dr Dragan Vasić, specijalista interne medicine i angiologije i šef ultrazvučne dijagnostike Klinike za endovaskularnu i vaskularnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, proširene, varikozne vene su abnormalno dilatirane, izvijugane vene ispod površine kože koje nastaju usled urođene ili stečene slabosti venskog zida.
Pravi uzrok bolesti ostaje nepoznat, međutim, veruje se da svi faktori, kako ponaosob tako i međusobnim delovanjem, pogoduju razvoju bolesti.
To su nasledni faktor, odnosno ako je bolest imao neko od bliskih članova porodice (naročito po ženskoj liniji), bavljenje zanimanjima koja zahtevaju duže stajanje u mestu, gojaznost, hormonski poremećaji (naročito u toku trudnoće) i sklonost ka razvoju tromboze vena.
– Najveći broj pacijenata se žali na bol i težinu u nogama prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Pacijenti se često žale i na oticanje nogu, grčeve u mišićima, brzo zamaranje nogu prilikom hoda, svrab i pečenje kože, tamniju prebojenost kože, a u uznapredovalim slučajevima dolazi i do razvoja „ranice” (ulkusa na koži) koja ne zarasta. Prevencija i lečenje ranijih stadijuma bolesti sprečava moguće komplikacije – napominje dr Vasić.
Od velike pomoći je elastična bandaža nogu, pre svega nošenje elastičnih čarapa, dok stepen i vrstu kompresije mora da propiše lekar
Naš sagovornik ističe da najveći značaj ima klinički pregled prilikom kog je potrebno da pacijent bude samo u donjem vešu, bez čarapa i obuće, kada će lekar pažljivo pregledati obe noge. Dopunska dijagnostička procedura je ultrazvučni pregled, kolor dupleks sken površnih i dubokih vena.
Ako se problem ne leči, do čega može da dovede?
– Varikozna bolest se nekada komplikuje pojavom, formiranjem venskih „ranica” ili ulkusa, zapaljenjem i formiranjem krvnog ugruška u površnim venama, tromboflebitisa. Najvažnije je delovati na faktore rizika koji dovode do pojave bolesti, a kada god je moguće, potrebno je leći i podići noge iznad nivoa srca. Od velike pomoći je elastična bandaža nogu, a pre svega nošenje elastičnih čarapa. Vrstu, stepen kompresije i nivo do kog se proteže kompresivna bandaža, do kolena, pola natkolenice, ili do prepone, treba da propiše lekar. Loša ili neadekvatna kompresija ne daje očekivani terapijski efekat – dodaje dr Vasić.
U slučajevima kada varikozna bolest ne čini samo kozmetički problem, kada su tegobe izražene, kada postoji opasnost od formiranja „ranice”, venskog ulkusa, ili kada se bolest komplikuje upalama površnih vena, pristupa se hirurškom lečenju i drugim procedurama.
– To su skleroterapija pomoću pene, laserski tretman ili radiofrekventna ablacija termalnom energijom. Danas najsavremeniji tretman je robotska ultrazvučna procedura, bez upotrebe katetera i injekcija. To je prvi 100 odsto neinvazivni pristup, prosto rečeno, operacija varikoznih vena pomoću ultrazvuka podrazumeva, u ambulantnim uslovima, zatvaranje protoka proširene vene specijalnom ultrazvučnom sondom. Dejstvo termalne energije, preko površine kože, fokusirano je ultrazvučnim talasom, precizno određenim kompjuterskim, robotskim sistemom. Nema potrebe da pacijent ostane da leži u ambulanti nakon procedure – navodi dr Vasić.
Pacijente najčešće zanima i da li vene, ako se operišu, ponovo mogu da se „vrate”.
– Rekurentne vene nakon hirurgije nisu uobičajene. Pravilno postavljena indikacija za operativno lečenje smanjuje mogućnost pojave ponovnih proširenih vena. Ukoliko se pojave, problem bude više estetski, s malim rizikom otvaranja rana. Najčešći razlozi su sama progresija bolesti i neovaskularizacija. Takođe, neadekvatna preoperativna evaluacija, nekompletna i pogrešna hirurška procedura – kaže naš sagovornik.
Mere prevencije kod ove bolesti su promena stila života, fizička aktivnost, korigovanje telesne težine, izbegavanje upotrebe soli, nošenje adekvatne obuće i izbegavanje visokih štikli. Takođe, treba izbegavati tesnu odeću zbog pritiska na cirkulaciju vena, kao i produženo sedenje i stajanje.