Verujemo da je svakoga zainteresovao i da vam je zanimljiv ovakav naslov. Uredu, ako je tako, onda hajde da saznamo što to bebe sanjaju u nastavku ovog teksta..Mnoge roditelje novorođenčeta zanima sanjaju li njihove bebe. Naučnici smatraju da sanjaju!…
Delovi mozga koji kontrolišu našu „sanjalačku” aktivnost rano se razvijaju te su aktivni i pre rođenja. Bebe spavaju znatno više od odraslih. Sve do trećeg meseca bebe provedu 50 odsto vremena u REM fazi sna, u kojoj sanjamo.
Ne znamo šta bebe tačno vide u snovima, ali naučne pretpostavke se temelje na stepenu kognitivnog razvoja bebe u određenoj fazi života, te fazi u kojoj se nalazi razvoj njihove imaginacije. Dr Said Shanawani, neurolog i stručnjak za snove iz bolnice u Nju Džerziju, objašnjava da se mozak u REM fazi ponaša identično kao i kad smo budni, odnosno aktivan je i stalno procesuira informacije.
Upravo zbog toga, znastvenici vjeruju da je ovo vrlo važna faza bebina razvoja. Tako već nerođena beba, smatraju, može sanjati o zvuku majčina glasa ili mutnim svjetlosnim slikama koje prodiru do nje, dok novorođenče može sanjati o licima i oblicima koje upoznaje.
S druge strane, naučnici kažu da, uprkos tome što znaju da bebe sanjaju, nisu sigurni mogu li bebe imati ružne snove, odnosno noćne more. S obzirom na to da bebe već u prvih nekoliko meseci života imaju sećanja na neke osećaje ili stanja koja su im bila neugodna, poput osećaja hladnoće, gladi ili mokre pelene, naučnici smatraju da je moguće da takva sećanja utiču na kvalitet snova.
Pročitajte još… Ruski naučnici otkrili sibirska jela krije tajnu večne mladosti
Da bebe sanjaju, čak i puno više od odraslih, tvrdi i dr Alan Grin, profesor pedijatrije sa Univerziteta Stenford. Beba od sedam dana najčešće spava 16 sati na dan, a bebe do 12 meseci mogu prespavati i 18 sati u danu. Bebama snovi, baš kao i odraslima, pomažu u procesuiranju proživljenog.
“Iako ne možemo s bebom razgovarati o tome šta je sanjala, postoje znakovi koji nas upućuju na to. Jedan od prvih je raspoloženje nakon buđenja. Ako je srećna i nasmešena, sanjala je nešto lepo, a ako je nervozna i plače, tad je u snu verovatno procesuirala neki manje ugodan doživljaj, poput gladi ili neudobne pidžamice” kaže dr Grin.
Noćne more se javljaju oko druge godine jer deca tad počinju da razumeju da se u životu događaju i ružne stvari, a počinju razvijati i osećaj straha. Prednost te dobi je da deca mogu opisati svoje snove. Kako bi im pomogli da ih procesuiraju, roditelji mogu predložiti detetu da nacrta šta je sanjalo i razgovarati o tome.
Napominje kako postoje tri sigurna znaka da je beba sanjala. Prvi je bebino trzanje u snu. Naučnici na univerzitetu u Ajovi smatraju da ti pokreti pokazuju da beba u snu radi na nekoj od svojih fizičkih sposobnosti koje na javi, iz dana u dan, sve više napreduju. Tako, naglašava dr Grin, ako beba u snu trza vratom i glavicom, neće proći dugo kad će početi sama da drži uspravno glavicu.
Drugi znak da sanja je smeškanje. Naučnici su uvereni da se beba, čak i u dobi od samo mesec dana, smeška u snu jer uživa sanjajući nešto lepo.
Treći znak da beba sanja je pomicanje zenica ispod kapaka, što je i kod odraslih znak da sanjaju. Naučnici sa univerziteta u Tel Avivu otkrili su, naime, da svaki put kad nam se zenice pomaknu u snu, scene u snovima se menjaju.
