Na iskopinama Pompeje u vili Ćivita Đuliana došlo je do novog važnog otkrića pronađena je netaknuta soba u kojoj su živeli robovi, što predstavlja vrlo retko i dragoceno otkriće…
Ministar Dario Frančeskini, italijanski ministar kulturnih dobara i turizma, kaže da je izuzetno važno jer čine Pompeje modelom istraživanja i proučavanja jedinstvenim na svetu.
“Ovo najnovije otkriće je izuzetno”, rekao je direktor arheološkog parka “Pompeji”, Gabrijel Zuhtriegel za italijanske medije, i dodao da je veoma retko da istorija vraća detalje života najskromnijih na ovakav način.
Najnovije iskopavanje u prigradskoj vili na severu Pompeja, lokacija je istraživanja još od 2017. godine na kojoj su već otkrivene svečane kočije i štala sa ostacima tri konja, pruža izvanredno viđenje antičkog sveta te nudi redak presek svakodnevice tadašnjih robova.
Tako su pronađeni kreveti koji su umesto dušeka imali samo komad tkanine nategnut na mrežu užadi. Zidovi su goli, bez ikakve boje sem jedne mrlje ispod prozora gde je nekada visila lampa.
Prefinjena tehnika “odlivaka” Đuzepea Fjorelija koji ju je otkrio u 19. veku, omogućila je da se precizno otkriju lični predmeti ispod kreveta, uključujući amfore za odlaganje predmeta, keramičke bokale i noćnu posudu. Dva kreveta su dugačka 170 santimetara, dok jedan krevet ima dužinu od 140 santimetara, pa se smatra da je pripadao detetu.
Na sredini sobe otkrivena je velika kutija sa konjskom opremom umotanom u komad tkanine. Ova soba, osim što je možda udomljavala jednu porodicu, služila je i kao ostava o čemu svedoči 8 amfora naguranih u uglove sobe.
Ministar kulturnih dobara i turizma Frančeskini izjavio je da su Pompeji dokaz da, kada Italija veruje u sebe i udruži snage, postiže izvanredne ciljeve kojima se divi čitav svet. Pompeji su jedno od arheoloških nalazišta koja su najtraženiji na svetu kada se radi o turističkim destinacijama ali i jedno od retkih mesta na kojima se konstantno vrše istraživanja i eksperimentiše novim tehnologijama.
Direktor parka Gabrijel Zuhtriegel istakao je i da je ova soba prozor u krhku i nesigurnu stvarnost ljudi koji se retko pojavljuju u istorijskim izvorima koji su pisani od strane tadašnje elite te im daje vizibilitet u istorijskim naracijama.
“Ovo je slučaj koji nama arheolozima pomaže da otkrijemo deo antičkog sveta o kome malo znamo. Ovo je jedno od najuzbudljivijih otkrića u mom životu i predstavlja pravo blago jer pričamo o ljudskom iskustvu, a u ovom slučaju najslabijoj kariki antičkog društva, robovima i njihovim uslovima života u rimskom svetu”, napomenuo je Gabrijel Zuhtriegel povodom ovog retkoh otkrića.
