Prema novom istraživanju, ljudi koji su vakcinisani protiv kovid-19 imaju jednaku verovatnoću da prenesu delta soj virusa na kontakte u svom domaćinstvu kao i oni koji nisu primili vakcinu.
U jednogodišnjem istraživanju 621 osobe u Velikoj Britaniji sa blagim oblikom kovid-19, naučnici su otkrili da je njihovo najveće virusno opterećenje bilo slično bez obzira na status vakcinacije, navodi se u radu objavljenom u medicinskom časopisu The Lancet Infectious Diseases.
Analiza je takođe otkrila da se 25 odsto vakcinisanih kontaktnih osoba u domaćinstvu i dalje zarazilo bolešću iz indeksnog slučaja, dok se 38 odsto onih koji nisu primili vakcinu zarazilo.
Rezultati donekle idu u pravcu objašnjenja zašto je delta soj toliko zarazan čak i u zemljama sa uspešnim uvođenjem vakcine, i zašto nevakcinisani ne mogu da pretpostave da su zaštićeni jer su drugi imali vakcine.
Oni koji su vakcinisani brže su se očistili od virusa i imali su blaže oblike, dok su nevakcinisani članovi domaćinstva imali veću verovatnoću da pate od teške bolesti i hospitalizacije.
„Naši nalazi pokazuju da vakcinacija sama po sebi nije dovoljna da spreči ljude da se zaraze delta sojemi i da ga šire u domaćinstvu, rekao je Ajit Lalvani, profesor zaraznih bolesti na Imperijal koledžu u Londonu koji je vodio studiju.
„Stalni prenos koji vidimo između vakcinisanih ljudi ukazuje na to da je neophodno da se nevakcinisani ljudi vakcinišu kako bi se zaštitili“, dodao je on.
Utvrđeno je da vakcinacija smanjuje prenošenje alfa varijante u domaćinstvu, koja je prvi put otkrivena u Velikoj Britaniji krajem 2020., za između 40 odsto i 50 odsto, a zaražene vakcinisane osobe su imale niže virusno opterećenje u gornjim disajnim putevima od onih koji su imali samo vakcinu . Međutim, delta soj je već neko vreme dominantna vrsta u svetu.
Istraživanje je takođe pokazalo da je imunitet od kompletne vakcinacije oslabio za samo tri meseca. Autori su rekli da nema dovoljno podataka da bi se savetovalo da li bi to trebalo da dovede do promene u britanskoj politici kada je u pitanju dodatna vakcina. Treća doza se trenutno nudi starijim i ranjivijim ljudima šest meseci nakon njihove druge vakcine.
Šest meseci je bio proizvoljan vremenski period izabran nakon ranijih podataka iz Izraela o efikasnosti pojačivača, ali nema razloga da se veruje da bi bili manje efikasni ako bi se dali ranije, rekao je Nil Ferguson, epidemiolog sa Imperijal koledža u Londonu i istraživač na studiji.
Dodatna vakcina mogla bi da pomogne u zaustavljanju virusa, jer dodatne vakcine ili ponovljene infekcije imaju tendenciju da dovedu do dužeg imunološkog pamćenja, potencijalno štiteći ljude do godinu dana, rekao je Lalvani dodao da je potrebno više podataka da bi se to potvrdilo, prenosi Bloomberg.
Autori nisu analizirali infekcije na osnovu vrste vakcina koje su ljudi primili. Marija Zambon, šefica odeljenja za grip i respiratornu virusologiju u Agenciji za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva, primetila je da još uvek postoji više od 300 vakcina u razvoju i rekla da je moguće da će buduće generacije vakcina biti bolje u sprečavanju prenošenja.
