Mozak nije organ kao i svaki drugi. On je najveći potrošač kiseonika i energije, i to sa razlogom. Bez „kefala” nema ničega, to je naš kompjuter koji radi non-stop, 24 časa dnevno. Zaboraviti nešto dok smo mladi i nije veliki problem, ali kako starimo sve nam je teže da pamtimo, da se koncentrišemo i učimo.
Mozak je jedini organ koji se ne regeneriše kako starimo, broj neurona od našeg rođenja se smanjuje. Na ovaj proces utiču mnogi faktori, ali se on može i usporiti. Hrana je jedan od tih „blagotvornih” faktora. Kao što Hipokrat kaže: „Neka tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek neka bude tvoja hrana.”
Svi smo imali momente kada nikako ne možemo da se koncentrišemo. Ne postoje magične pilule da nam pomognu, ali hrana to svakako može. Pre nego što odbacite vezu ishrana–mozak kao šarlatansku, imajte na umu da su rađene mnoge studije koje upravo potvrđuju tu vezu. Znači, ono što jedemo može da utiče na ono kako mislimo.
Evo 10 najbitnijih namirnica za mozak. Borovnice i ribizle sadrže veoma važne fitonutrijente koji poboljšavaju sposobnost pamćenja i smanjuju efekte hroničnih degenerativnih procesa.
Losos, haringa i pastrmka, ali i sardine nutritivno su vredne ribe bogate omega-3 masnim kiselinama koje su neophodne za sve moždane aktivnosti.
Orašasti plodovi (badem, orah, lešnik, brazilski orah, kikiriki) i semenke (suncokret, susam, lan), kao i proizvodi na prirodnoj (organskoj) osnovi od njih (tahini/taan, kikiriki puter, puter od semenki bundeve, badema…) odličan su izvor vitamina E, koji je zadužen za intelektualne i mentalne sposobnosti. Plodove i semenke možete jesti presne ili pečene, ali ako imate problem sa hipertenzijom, izbegavajte soljene.
Integralne žitarice, ječam, pšenica, raž, ovas, pa i integralni pirinač smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, a samim tim štite i mozak. Tu su bitna vlakna, zatim vitamin E i nešto malo omega-3 masnih kiselina koje možete jesti kao integralnu kašu od klica kao pahuljice, musli ili kao integralna peciva.
Kelj, spanać, peršun i brokoli najbogatiji su vitaminom K, koji takođe pojačava moždane funkcije i popravlja sposobnost pamćenja. Vitamin K utiče i na normalnu koagulaciju krvi, štiti i jača kosti, sprečava kalcifikaciju arterija. Pored nabrojanih, vitaminom K su bogati i celer, kupus, zelena salata.
Leguminoze (mahunarke) su jeftine, pune minerala, vlakana i vitamina i obezbeđuju stalan nivo šećera u krvi. Jedite sočivo, pasulj, grašak, soju (ali nikako GMO). To su najbolji prirodni izvori biljnih belančevina.
Nar i citrusi, divne slasne vitaminske bombe su i bombe za mozak, u pozitivnom smislu. Zna se koliko je nar bogat antioksidansima koji štete mozak od pogubnih slobodnih radikala.
Paradajz. Postoje dokazi da likopen, crveni pigment iz paradajza, koji je snažan antioksidans, čuva moždane ćelije od slobodnih radikala.
Čaj. Baš tako – i čaj je hrana za mozak. Najbolji su oni prirodni, nearomatizovani biljni čajevi koji, pored skromnog sadržaja kofeina, imaju i bitne fitonutrijente koji stimulišu bolji protok krvi kroz mozak. Bolji protok znači bolja koncentracija, bolje pamćenje.
Crna čokolada. Najbolje je da spisak zaključim sa nekom zdravom poslasticom, a crna čokolada je i više od toga.
Hrana za mozak je blagotvorna, zdrava hrana koju treba redovno konzumirati.
