Dr Ljiljana Sofronić, imunolog Instututa za primenu nuklearne energije (INEP) kaže za RTS da koronavirus ne ubija sunce, već mere i vakcinacija. Napominje da sada izlazi 11. verzija protokola za lečenje kovid pacijenata i da postoji izvanredna saradnja kliničara i naučnika. Ukazuje da naš imunski sistem pamti i da je u borbi sa koronavirusom važan i ćelijski odgovor, a ne samo nivo antitela.
Ljiljana Sofronić je gostujući u Beogradskoj hronici izjavila da je njena preporuka u vezi sa trećom dozom vakcine koja će početi da se daje od utorka da treba pratiti savete lekara.
“Stručni tim za imunizaciju je dao svoje preporuke. Dakle, što se imunologa tiče, za nas je važno da pratimo imunski odgovor. U ovom trenutku jeste za preporuku da se kod onih koji su ugroženi zbog bolesti ili godina da ta treća doza. Zavisno koju su vrstu vakcine primili, verovatno će dobiti istu, a neki će moći da se odluče i za druge vakcine”, navela je dr Sofronić.
Na pitanje da prokomentariše to što neki naučnici tvrde da sunčevi zraci ubijaju koronavirus, a da raste broj zaraženih, ističe da smo prošlog leta imali jako veliki talas.
“Mislim da je to dobar pokazatelj da ovaj virus sunce ne zaustavlja, nego mere i vakcinacija”, istakla Sofronićeva.
Izlazi 11. verzija protokola za lečenje
Napominje da je marta prošle godine kada je počela pandemija objavljen prvi protokol lečenja, a sada izlazi 11. verzija protokola.
“To znači da naši lekari prate sve ono što se dešava u svetu i primenjuju sve vrste farmakološke i biološke terapije. Postoji izvanredna saradnja kliničara i naučnika. Kod jedne grupe pacijenata u KBC “Dr Dragiša Mišović” testirana primena visokih doza intravenskih imunloglobulina u sprečavanju najteže forme kovida. To je taj ARDS koji dovodi do smrtnog iskoda. I ta mala studija je dala izvanredne rezultate. Stalno ima nečeg novog i to prate naši lekari”, kaže Sofronićeva.
Na pitanje zašto se analizira ćelijski odgovor, navodi da antitela stvaraju ćelije kojih ima više vrsta.
Antitela znače da se organizam probudio
“Nije dovoljno pratiti samo antitela u krvi. Potrebno je analizirati razne vrste ćelija, videti da li su uspešno aktivirane vakcinom i otkriti koliko tih ćelija pamti susret sa virusom, jer je naš imunski sistem pametan i ima memoriju. Oni koji su ozdravili od infekcije, imaju najmanje godinu dana dobru zaštitu”, ukazuje Sofronićeva.
Pojedinci ne treba, kaže, da prate ništa, oni mogu da odrede antitela, jer dok ih imaju to jeste znak da se organizam probudio.
“Kada nestanu to nije znak da organizam nije sposoban da se bori protiv virusa, jer ćelije čekaju, one koje pamte i u trenutku kada dođe do susreta sa virusom, one podstaknu i sve druge ćelije iz imunog sistema i ćelije ubice napadaju virus i uništavaju ga. Vlada i Ministarstvo prosvete su odobrili projekat u kome učestvuje ‘Batut’ i Institut za epidemiologiju, pratićemo efikasnost vakcine kroz vreme i tačno ćemo znati koliko nakon koje doze traje memorije i davati preporuke. To će biti na izabranoj grupi ljudi, ali će se odnositi na sve. Znaće ako su primili ‘Fajzer’ ili ‘Sinofarm’ šta im se preporučuje”, zaključuje dr Sofronić.
