Marko Stevanović iz Ostružnice kod Beograda ima 21 godinu i jedan je od najmlađih travara u Srbiji. Pre pet godina krenuo je u potragu za sremušom, a nakon divljeg belog luka nije stao i postao je zaljubljenik u prirodu i lekovito bilje koje se na našoj teritoriji može pronaći. Sada je aktivan travar koji od biljaka pravi meleme, sirupe i tinkture ali i nesebično sa ostalima deli svoje znanje.
“Iako to i nije tako čest hobi kod mlađih ljudi ja sam ostao fasciniran svim tim bogatstvom koje nam priroda pruža. To je kao jedna velika bašta u koju možemo da odemo svakog trenutka i uberemo svoj lek bez odlaska u apoteku, ali dosta ljudi to ne shvata na takav način. Tri biljke kojima sam lično ja oduševljen su sremuš, kopriva i šipurak. Sremuš ima 20 puta jače dejstvo od domaćeg belog luka koji se smatra prirodnim antibiotikom, dok šipurak ima mnogo veću koncetraciju vitamina c nego limun”, kaže za RINU mladi travar.
Marko dodaje da je mnogo samoniklih biljaka koje čak rastu u gradskim sredinama, praktično iz asfalta i veoma su zdrave, a ljudi ih nesmotreno gaze ne znajući kakvo prirodno blago se zapravo nalazi ispod njihovih koraka.
“One mogu da se jedu u sirovom stanju i budu odlične za opšte zdravlje organizma, ali niko na to ne obraća pažnju. Pojedini poznavaoci svih benefita lekovitih biljaka gaje ih u saksiji i konzumiraju. Tušt je takođe lekovita biljka, za koju malo ko zna, iako se može svuda naći. U pitanju je korov, koji raste svuda. Odličan je za normalizaciju rada štitne žlezde i celokupno zdravlje”, priča Marko.
Svaka krizna situacija ljude donekle ponovo uputi ka prirodi, a strah od gladi i nedostatka namirnica zapravo vrati stotinama godina unazad i upozna nas sa načinom na koji su se prehranjivali naši preci kad nije bilo gotovih proizvoda na rafovima supermarketa, već su jeli ono što bi sami pronašli u prirodi spremili.
