U kovid ambulantama je poslednjih dana manji broj prvih pregleda, a manje je i pacijenata na bolničkom lečenju. Međutim, sve je više građana koji se žale na respiratorne infekcije i simptome slične gripu. Načelnica Pedijatrije Doma zdravlja Palilula, dr Aneta Jovanović, za RTS objašnjava koje su razlike između simptoma koronavirusa, gripa i prehlada kod dece.
Doktorka Aneta Jovanović ističe da je sada mnogo bolja situacija i da je višestruko manji broj pregleda u kovid ambulantama.
“Na dnevnom nivou od oko 60 testiranih imamo maksimalno dvadesetoro pozitivne dece, što je višestruko manje nego u prethodnom periodu”, dodaje Jovanovićeva.
Navodi da su sada aktuelne i druge respiratorne infekcije, ali i stomačne.
“To su uglavnom blage infekcije respiratornih puteva – što gornjih, što donjih i stomačnog virusa ima, kao i virusa varičela naročito kod predškolske dece”, rekla je Jovanovićeva.
Kako da roditelji razliku grip, respiratornu infekciju i koronavirus, doktorka Jovanović objašnjava koje su ključne razlike.
Objašnjava da se najpre sačini epidemijska anamneza – da li je bilo dete u kontaktu sa kovid pozitivnom osobom ili u vrtiću i školi ima kovid pozitivne dece – i u odnosu na to i kliničku sliku odlučuju se za testiranje.
“Simptomi su povišena telesna temperatura, praćena glavoboljom i opštom malaksalošću”, kaže doktorka.
Ističe da u toj zdravstvenoj ustanovi još nisu detektovali virus gripa.
“Virus gripa ide naglo, sa jako povišenom temperaturom, dete je jako malaksalo, sa bolovima u mišićima i zglobovima, praćeno je nekada i mučninom i povraćenjem, kao i tečnim stolicama”, dodala je Jovanovićeva.
Naglašava da, što se tiče koronavirusa, on ide postepeno i laganije.
“Kreće sa zapušenim nosem, grebanjem u grlu, povišenom telesnom temperaturom i postepeno može ili bolest da se završi, uglavnom se završi za tri do pet dana, a kod neke dečice malo to duže potraje”, naglašava doktorka.
Ističe i da, kada je reč o koronavirusu, dominiraju školska deca. “Verovatno i zbog njihovih aktivnosti, kreću se dosta po školama, raznim sportskim aktivnostima”, dodaje Jovanovićeva.
Kada je o vakcinaciji dece reč, ističe da je protiv kornavirusa za decu uzrasta od 12 do 18 godina odobrena “Fajzerova” vakcina.
“Sada je povoljnija epidemijska situacija, malo nam se smanjio broj vakcinisane dece”, kaže doktorka i ističe da to nije dobro, jer treba iskoristiti ovaj miran period.
Kada je reč o redovnoj imunizaciji dece, navodi da se ona odvija i da se daju vakcine protiv 11 zaraznih bolesti
“Što se tiče varičela, za sada vakcina nije obavezna, ali je u najavi da će se možda uvesti kao obavezna. Prema najnovijem pravilniku o obaveznoj imunizaciji, sada deca koja nisu preležala varičelu do 12. godine, tj. šestog razreda osnovne škole, preporuka je da se vakcinišu i naročito osobe ženskog pola koje planiraju trudnoću i svakako za kućne kontakte dece koja su u visokom riziku – prevremeno rođena deca, deca su tumorima”, poručuje Jovanovićeva.
Ističe da se ta vakcina daje sa navršenih 12 meseci i u dve doze sa razmakom od šest nedelja.
