Jagode, kao i ostalo bobičasto voće, bogate su vitaminima, mineralima, vlaknima i jedinjenjima sa antioksidativnim i protivupalnim svojstvima.
Kad se uvrste u ishranu mogu da pomognu u prevenciji raznih stanja. Jedno od tih zdravstvenih stanja je dijabetes tipa 2.
Istraživanja ukazuju na to da ovo voće smanjuje povećanje šećera u krvi nakon obroka kod nekih ljudi koji se bore sa gojaznošću ili prekomernom telesnom težinom.
Osim toga, sastojci u jagodama takođe mogu da pomognu u zaštiti od srčanih bolesti, moždanog udara, visokog krvnog pritiska, ali i zatvora.
Bolesti srca
Jagode mogu da pomognu u zaštiti od srčanih bolesti zbog sadržaja antocijana i kvercetina. Studija iz 2019. godine navodi da je antocijanin povezan sa manjim rizikom od srčanih udara.
Osim toga, kvercetin ima protivupalna svojstva za koja se smatra da smanjuju rizik od ateroskleroze, prema istraživanju iz 2016. godine.
Kalijum u jagodama takođe podržava zdravlje srca, prema navodima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Moždani udar
Metaanaliza iz 2016. godine analizirala je 11 kliničkih ispitivanja kako bi se procenila povezanost između unosa flavonoida hranom i moždanog udara, a utvrđen je smanjen rizik.
Visoki krvni pritisak
Kalijum u jagodama mogao bi da bude koristan za osobe sa visokim krvnim pritiskom, a to je zbog načina na koji on pomaže neutralizaciju negativnih efekata natrijuma u telu, prema istraživanju iz 2018. godine.
Zatvor
Konzumiranje hrane bogate vlaknima, kao što su jagode, pomaže u održavanju redovnog pražnjenja creva. Vlakna podstiču kretanje stolice kroz crevni trakt, što pomaže u sprečavanju zatvora.
Rizici i mere opreza
Nedostatak jagoda je taj što mogu da sadrže ostatke pesticida u većim količinama. Svake godine Ekološka radna grupaa (EWG) objavljuje spisak voća i povrća s najvišim nivom ostataka pesticida.
Jagode često zauzimaju visoko mesto na ovoj listi. Imajući to na umu, EWG predlaže kupovinu organskih jagoda, kada god je to moguće, kako bi se smanjio rizik od izlaganja pesticidima.
