Trovanje olovom ima mnogo veće posledice po globalno zdravlje nego što se ranije mislilo: moguće je da doprinosi više od pet miliona smrti svake godine, a pretnja koju predstavlja podjednako je velika kao i ona od zagađenja vazduha, pokazalo je najnovije istraživanje.
Studija takođe procenjuje da izlaganje toksičnim metalima svakom detetu u zemljama u razvoju oduzima u proseku šest IQ bodova, prenosi Science Alert.
Trovanje olovom dokazano izaziva čitav niz ozbiljnih zdravstvenih problema, pogotovo povezanih sa srčanim bolestima i razvojem mozga kod male dece. Upravo zbog toga je olovni benzin zabranjen u čitavom svetu.
Ipak, izlaganje ovom moćnom neurotoksinu još uvek je moguće putem hrane, zemlje, posuđa, đubriva, kozmetike, baterija za automobile i drugih izvora.
Ekonomisti koji su izradili studiju kažu da je ona prva koja je procenila posledice izlaganja olova na smrti od srčanih bolesti i gubitak IQ-a u dece u bogatim i zemljama u razvoju.
Glavni autor, Bjorn Larsen, kaže za AFP da su on i njegov kolega zanemeli kad su prvi put videli obračun utemeljen na njihovom modelu: “Nismo se usudili ni da na glas izgovorimo broj, bio je toliko veliki.”
Model procenjuje da je 2019. godine u svetu umrlo 5.5 miliona odraslih od srčanih bolesti izazvanih izlaganjem olovu. Njih 90 posto živelo je u zemljama s niskim ili srednjim ekonomskim statusom.
Ta procena čak je šest puta viša od prethodne, a predstavlja oko 30 posto svih smrti od kardiovaskularnih bolesti, koje su vodeći uzrok smrti u svetu.
To bi značilo da je izlaganje olovu veći uzrok srčanih bolesti od pušenja ili holesterola, kaže Larsen.
Trošak od šest triliona dolara
Istraživanje takođe procenjuje da su deca mlađa od pet godina zbog trovanja olovom u 2019. godini izgubila ukupno 765 miliona IQ bodova, a 95 posto tih gubitaka dolazi iz zemalja u razvoju.
Istraživači Svetske banke procenili su da je 2019. godine ekonomski gubitak izazvan izlaganjem olovu iznosio 6 triliona dolara, što je sedam posto globalnog BDP-a.
Istraživači su u analizi koristili procene nivoa olova u krvi iz 183 zemlje, preuzete iz revolucionarne studije o globalnom teretu bolesti iz 2019. godine.
Prethodna istraživanja merila su tek uticaj olova na srčane bolesti u slučajevima povezanim s povećanim krvnim pritiskom. Nova studija je posmatrala mnogobrojne druge načine na koji olovo utiče na srce, poput otvrdnjavanja arterija, što može dovesti do srčanih udara. Zato su njihove brojke veće, objašnjava Larsen.
Roy Harrison, stručnjak za zagađenje vazduha i zdravlje na Ubiverzitetu Birmingem u Velikoj Britaniji – koji nije bio uključen u studiju – rekao je za AFP da su rezultati “zanimljivi, ali mnogo je nesigurnosti.”
Na primer, spona između olova u krvi i srčanih bolesti temelji se na istraživanju u SAD-u, a “veliki je skok” pokušati primeniti ta otkrića na ceo svet, rekao je on.
Harrison je takođe naglasio da model koristi procene – a ne testove – količine olova u krvi u mnogim zemljama u razvoju.
Kada bi ti rezultati bili potvrđeni, “to bi bilo od velike važnosti za javno zdravlje, ali u ovom trenutku radi se samo o zanimljivoj hipotezi,” dodao je.
“Deo slagalice”
Čelnik nevladine organizacije Pure Earth Richard Fuller kaže da testiranja prisutnosti olova u krvi u zemljama u razvoju uglavnom otkrivaju više nivoe nego što pokazuju procene u novoj studiji.
To znači “da bi posledice olova mogle biti još gore od onoga što opisuje studija”, rekao je on za AFP, nazivajući te procene “pozivom na buđenje.”
Larsen navodi da “još uvek tapkamo u mraku” kada se radi o pitanju koliko različiti izvori olova doprinose kontaminaciji krvi.
Fuller kaže da je deo te slagalice otkriven u izveštaju njegove organizacije, objavljenom u utorak, u kojem je analizirano 5.000 uzoraka dobara i proizvoda iz 25 zemalja u razvoju.
Analiza je otkrila visoke količine kontaminacije olovom u metalnim loncima i tiganjima, keramičkom posuđu, boji, kozmetici i igračkama.
“Upravo zato siromašnije zemlje imaju toliko slučajeva trovanja olovom,” upozorio je Fuller. “Truju ih stvari koje imaju u svojim kuhinjama”.
