Krvni pritisak je vitalni parametar koji pruža uvid u zdravlje vašeg kardiovaskularnog sistema.
Krvni pritisak meri silu koju krv izvršava na zidove vaših arterija dok cirkuliše kroz telo.
Održavanje zdravog krvnog pritiska je ključno za opšte blagostanje, jer visok krvni pritisak, poznat i kao “hipertenzija,” predstavlja poznat faktor rizika za srčane bolesti, moždani udar i druge ozbiljne zdravstvene probleme.
Tačna merenja krvnog pritiska osnova su za dijagnozu i upravljanje. Ona informišu vas i vašeg zdravstvenog provajdera o opterećenju vašeg srca i stanju vaših krvnih sudova.
Ipak, krvni pritisak nije statičan broj; može oscilirati zbog različitih faktora, piše healthdigest.com.
Neki od ovih faktora su relativno nepoznati i, u nekim slučajevima, prilično čudni. Od kofeina u vašoj jutarnjoj kafi ili stresa svakodnevnog života do lekova koje možda uzimate, kvaliteta vašeg sna i čak položaja u kojem sedite, postoje skriveni elementi koji utiču na vaš krvni pritisak, a da to možda niste svesni.
Razumevanje ovih uticaja ne samo da će demistifikovati krvni pritisak, već će vam i omogućiti bolju kontrolu vašeg kardiovaskularnog zdravlja.
Odlazak lekaru može da bude dosta stresan za mnoge ljude. Kod nekih ljudi sami lekari mogu da uyrokuju skok krvnog pritiska, a to je fenomen poznat kao “sindrom belog mantila” ili “hipertenzija belog mantila”. Ovo može dovesti do lažno povišenih očitavanja koja vas dodatno brinu.
Strah i anksioznost u medicinskim okruženjima mogu izazvati oslobađanje stresnih hormona poput adrenalina, koji privremeno podižu vaš krvni pritisak. Prema Klinici Kleveland, sindrom belog mantila utiče na 15% do 30% ljudi sa hipertenzijom, ali može uticati i na ljude koji nemaju visok krvni pritisak.
Upravljanje sindromom belog mantila je ključno za tačno merenje krvnog pritiska. Tehnike relaksacije poput dubokog disanja i meditacije mogu vam pomoći da se osećate smirenije i opuštenije tokom pregleda.
Provera krvnog pritiska van kliničkog okruženja može vam dati bolju predstavu o vašim osnovnim očitavanjima. I ako se osećate nervozno, nemojte se bojati da o tome razgovarate sa svojim lekarima! Na kraju krajeva, oni su tu da vam pomognu.
Takođe, važno je i način na koji merite krvni pritisak.
Tačna merenja krvnog pritiska zavise od položaja tela i upotrebe opreme.
Na primer, istraživanje objavljeno 2007. godine pokazalo je da prekrštanje nogu na nivou kolena rezultira značajnim povećanjem kako sistolnog tako i dijastolnog očitavanja krvnog pritiska.
To se dešava jer može da dođe do blokade protoka krvi i na taj način se povećava pritisak u arterijama nogu, čineći da izgleda kao da je vaš krvni pritisak viši nego što zaista jeste. Da biste osigurali tačna očitavanja, držite noge ravno na podu i oslonite leđa o stolicu, a ruku držite na nivou srca (prema AHA).
Još jedan neočekivani faktor koji utiče na vaša očitavanja krvnog pritiska je puna mokraćna bešika. Starije istraživanje iz 1989. godine objavljeno u časopisu Circulation pokazalo je da puna mokraćna bešika može stimulisati simpatički nervni sistem, privremeno povećavajući krvni pritisak. Kako biste izbegli ovo, preporučuje se da idete u toalet pre nego što izmerite krvni pritisak, posebno ako ste imali obilan obrok ili konzumirali značajne količine tečnosti.
