Emotivno zanemarivanje u detinjstvu nastaje kada roditelji, svesno ili nesvesno, zanemaruju dečje emocije i emocionalne potrebe.
Kako navodi „Psychology Today“, ovo se pre svega odnosi na roditelje koji ne primećuju šta njihovo dete oseća, nikada ih ne pitaju za njihova osećanja, ne povezuju se sa njima na emotivnom nivou ili dovoljno potvrđuju njihova osećanja.
Istraživanja su pokazala da emocionalno zanemarivanje u porodici dovodi do niza štetnih posledica po dete, kao što su slabiji uspeh u školi, problemi u odnosima sa drugim ljudima, sklonost depresiji i anksioznosti, gubitak interesovanja za aktivnosti i hobije koje u kojima je dete nekada uživalo.
Ono što je najveći problem je činjenica da, za razliku od fizičkog zlostavljanja ili zanemarivanja, emocionalno zanemarivanje nije lako uočiti. Ali psiholozi tvrde da gotovo kod svakog deteta koje je bilo na bilo koji način emocionalno zanemareno postoji jedan znak, a odnosi se na pokazivanje emocija.
Dete koje je kod kuće emocionalno zanemareno imaće problema sa iskazivanjem emocija jer su ga roditelji, najčešće nesvesno, kroz vaspitanje ubeđivali da njegova osećanja nisu ni važna ni validna. Takva deca su, objašnjavaju psiholozi, često povučena, hladna i nezainteresovana.
