U današnjem tekstu predstavljamo velike zanimljive činjenice odnosno zanimljivosti o vremenu. Verujemo da za ove zanimljivosti o vremenu niste znali a za neke ste možda i čuli…
Pre liste zanimljivosti o vremenu da kažemo šta je ustvari po naučnoj definiciji vreme?
Vreme trajan je, neprekidan redosled postajanja i događaja koji se odvijaju u očigledno nepovratnom smeru od prošlosti, kroz sadašnjost ka budućnosti. Vreme se često opisuje kao linearni kontinuum, nepovratni sled koji se proteže prema nazad (u prošlost) i prema napred (u budućnost). Zavisno od teorijskog okvira, ovaj sled se shvata kao beskonačan ili kao konačan.
U fizici, vreme je osnovna fizička veličina kojom određujemo položaj nekog tela u prostorno-vremenskom kontinumu. Pojam fizičkog vremena je vezan za pojavu kretanja u univerzumu.
Postoji konvencionalno merenje vremena koje je prihvaćeno svuda u svetu. Vreme se meri prema ravnomernom kretanju nebeskih tela (u prvom redu Sunca i Meseca), čija se putanja deli na jednake odsečke, tako da raščlanjavanje prostornog kretanja istovremeno omogućuje razlaganje vremena u vremenske odsečke. Na ovome počiva princip časovnika. Vreme je mogućno beskrajno deliti na manje vremenske jedinice. Najmanja opažljiva vremenska jedinica jeste tren.
1. Munja udari u Zemlju 6.000 puta svakog minuta.
2.Većina naučnika veruje da je vreme stvoreno zajedno sa ostatkom univerzuma u Velikom prasku, pre 13,7 milijardi godina.
3. U međunarodnom fiksnom kalendaru postoji 13 meseci.
4. Prosečni kroisnik provede 3,5 sati mesečno na telefonu.
5. Žena tokom života provede 24 sata tražeći nešto po torbi.
6. U godini ima ukupno 31.557.600 sekundi.
7. Univerzum je star 13,8 milijardi godina.
8. Naše Sunce je staro oko pet milijardi godina. Zemlja se procenjuje na 4.540.000.000 godina.
9. Atomski sat stroncijuma je najtačniji sat ikada napravljen.
10. Najmanja standardna naučna mera vremena je „Plankovo vreme“.Prema kvantnoj teoriji, najkraći trenutak vremena koji može postojati je poznat kao Plankovo vreme, ili 0,00000000000000000000000000000000000000000000000000001 sekunde.
11. Oksfordski univerzitet je stariji od Asteka.
12. Sunčani sat je alat koji koristi položaj Sunca za merenje vremena.
13. Najduže moguće pomračenje Sunca je 7,31 minut.
14. U rasponu od 63 godine, prošli smo od leta do sletanja na Mesec.
15. Prestupnu godinu je izmislio Julije Cezar 46. pre Hrista.
16. Julijanski kalendar, koji je bio kalendar koji je predložio Julije Cezar, zasnivao se na Zemljinim rotacijama oko Sunca.
17. Međunarodna svemirska stanica prati GMT(Griničko srednje vreme)
18. Džon Belvil je 1836. godiune počeo da prodaje vreme. Postavio je džepni sat u opservatoriju u Griniču gde je radio svako jutro i prodavao tačno vreme klijentima u Sitiju. 19. 19. Porodični posao je trajao do 1940. godine.
20. Prvi moderni sat kreirao je Peter Henle oko 1511. godine.
21. Najveća država sveta koristi 11 uzastopnih vremenskih zona.
22. Jedna gigagodina je jednaka 1.000.000.000.000 godina.
23. Na Merkuru dan traje dve godine.
24. U proseku, ljudsko biće trepne 25.000 dnevno.
25. McDonald’s proda približno 375 hamburgera svakih pet sekundi.
26. U mezozojskoj eri bilo je 370 dana u godini.
27. Horologija je proučavanje uređaja koji se koriste za merenje vremena.
28. U Međunarodnom fiksnom kalendaru, koji je izmislio Englez Mozes Brujn Kotvort 1859. godine, postoji 13 meseci – sa dodatnim mesecom koji se zove Sol.
29. Havaji i Aljaska dele istu vremensku zonu.
30. Griničko vreme ima isto vreme kao londonsko vreme tokom zimskog vremena.
31. Greenvich Meridian Time je jedinstvena polazna tačka za svaku vremensku zonu na svetu.
32. Grenland koristi četiri vremenske zone jer je najveće ostrvo na svetu.
33. Galileo Galilej i Kristijan Hajgens uveli su klatno.
34. Kina je podeljena na pet vremenskih zona jer je jedna od najizduženijih zemalja na svetu.
35. Bendžamin Frenklin je prvi predložio ideju o rešenju tipa letnjeg računanja vremena.
36. Australija leti ima horizontalne i vertikalne vremenske zone.
