Slavni srpski naučnik Nikola Tesla, samo je jednom bio u Beoradu, i to 1. juna, koji će biti zapamćen kao dan kada je, na poziv Đorđa Stanojevića, rektora Beogradskog univerziteta, stigao u prestonicu.
Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od 1. do 3. juna 1892. godine. Došao je na poziv Đorđa Stanojevića u Beograd. Sledećeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića i tom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole.
Boraveći u Beogradu Tesla je na predavanjima i u različitim susretima zaneseno govorio o svom radu, a rezultat je bilo pet-šest elektrana, podizanih od 1901. godine, centrala na Đetinji, kod Užica, prvenac naše elektrifikacije, potom ona kod Gamzigrada, koje i dan-danas rade. Evropa se u to doba gasifikovala, a Beograd je zaslugom Tesle zasvetleo.
“Ja sam, kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu” , početak je Teslinog govora, u velikoj sali Velike škole.
“Ja osećam mnogo više nego što mogu da kažem. Stoga Vas molim da jačinu mojih osećanja ne merite po slabosti moih riječi. Istrgnut sam iz poslova da amo dođem i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja, koje me evo i ovde prate. U meni ima nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mladih, oduševljenih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala – to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta: da je to delo jednog Srbina. Živelo Srpstvo!”
Ovo je izgovorio Nikola Tesla, kada je izašao iz vagona brzog voza na beogradskoj železničkoj stanici, pred više hiljada razdraganih sunarodnika, baš tog 1. juna.
Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, međutim, iako je 12. septembra dobio priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, ubrzo i počasnu titulu doktora “Univerziteta Kolumbija”, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Za dopisnog člana izabran je 1894. a za redovnog 1937. godine.
