“Nisam hteo NATO novac da NAPADAM BRAĆU”: Grčki kapetan Ricudis kome se sudilo jer je ODBIO DA UBIJE poslao SNAŽNU PORUKU SRBIMA

ODLUKA da tokom NATO agresije 1999. godine odbije da bombarduje Srbiju, kapetana broda grčke ratne mornarice Marinosa Ricudisa koštala je karijere. Rečima: “Kao pravoslavac ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod”, Ricudis se tada oglušio o naređenje i vratio brod u luku umesto da uplovi u Jadran. Time je zapečatio svoju sudbinu.Iako su mnogi grčki mornari stali uz njega, vojni sud ga je 1999. godine osudio na dve i po godine zatvora. Pritvorom se, nažalost, nisu završile njegove nedaće – suđeno mu je pred devet sudova i izbačen je iz službe.

Ovaj neverovatan čovek, kojeg zna svaki Srbin i koji u našoj državi ima nekoliko murala i kojem je sveti arhijerejski sinod SPC dodelio orden svetog cara Konstantina, govori o svom sadašnjem životu, kao i da li se ikada pokajao zbog odluke koju je doneo.

Sada, kada je prošlo 20 godina, bez obzira što ga je ta odluka koštala karijere u vojsci, Marinos kaže da je i dalje ponosan, zbog svega što je uradio i da to nikada ne bi menjao.

– Mnogi ljudi su to lepo opisali, u istoriji je ostao jedan mali odlomak da se o njemu piše – o vojniku koji je odbio da ubije, bez obzira na cenu mog života, pa čak i smrti. Ne govorimo o činjenici da su me samo otpustili, nego su naredili i da me strpaju u zatvor. U zakonu postoji i jedan član koji govori o električnoj stolici, meni su govorili da će me streljati. Ja sam ponosan zbog svega što sam uradio i to nikad ni za šta ne bih menjao, ni za ceo svet. Taj osećaj prave slobode koji vam daruje da stojite uspravno i da se suprotstavite svim izgledima u budućnosti… Želim da svi ljudi budu svesni da i sada stojim gde sam stajao i tada, gde su stajali i mnogi drugi vojnici NATO koji su poslušali naređenje da ubijaju Srbe ili bilo koji drugi narod da bi zaradili mnogo novca. Ali, novac nije smisao života, već vaša ubeđenja i duhovne vrednosti. Te iskrene vrednosti će nas podržati u najkritičnijim momentima u našem životu i odlučiti o našoj sudbini, jednom kad nas više ne bude – kaže grčki kapetan.

Svestan je da ga Srbi poštuju kao pravog heroja, ali kako kaže i pravi Grci, u pravom smislu te reči su ponosni zbog onoga što je uradio i dodaje: “Ali, znate i sami da u Grčkoj ne žive samo „pravi Grci… Istina je, međutim, da me nije briga šta ljudi misle. Ono što pokušavam da uradim jeste da živim na isti način kao što bi živeo da ništa od toga nisam uradio”.

U Srbiji postoji mnogo murala u njegovu čast, a posebno se ističe onaj koji je naslikan u Beogradu pre nekoliko godina, uoči njegovog rođendana, ipak on kaže da još uvek nije imao prilike da ih vidi, iako bi to baš želeo: “Moji planovi me trenutno ne dovode u Srbiju, ali bih rado došao da posetim srpski narod koji je oduvek podržavao Grke. Kada govorimo o muralima, vaši ljudi su ih naslikali da bi meni iskazali zahvalnost, a istina je da sve što želim jeste da ja izrazim zahvalnost vašem narodu. Jer, pre nego što sam doneo odluku da ne poslušam naređenje i ne bombardujem Srbiju, koju sam doneo iz srca, gledao sam hrabri otpor srpskog naroda i hrabre vojnike koji su se borili protiv satanskih NATO sila. To je bio ključan momenat koji me je inspirisao da pratim istinski zakon, zakon Isusa Hrista. Šta više, želja mi je da izrazim zahvalnost vašem narodu koji je sve izdržao. Da, istina je, inspirisali ste svet vašom neverovatnom hrabrošću”.

Naglašava da ljudi u Srbiji koji ga vole nisu na taj način iskazali zahvalnost njemu, već Bogu, iako je na muralima nacrtan njegov lik, jer je kako kaže on stavio Božiji zakon pre svega, a to je zakon ljubavi prema bližnjem i da je to stavio iznad svakog drugog zakona.

– To sam učinio u ime Hrista, jer on daje tu unutrašnju snagu da se borite protiv zmija i škorpiona, protiv sve moći neprijatelja, ništa nas ne može povrediti. To je jedina istina, da nas povezanost i ljubav približi Bogu. I zato moram da kažem da mi ti murali mnogo znače, da ih mnogo volim i da sam zahvalan vašem narodu jer umeju da iskažu svoju ljubav, bez granica – rekao je Marinos.

Već nekoliko puta je rekao da mu orden svetog cara Konstantina kojim ga je odlikovala Srpska pravoslavna crkva znači i sada ističe da je to njegovo najveće dostignuće u životu.

– Istina je, Srpska pravoslavna crkva me je nagradila kao vojnika koji je odbio da ubije i to je jedna stranica istorije koja je, da tako kažemo namenjena meni i ponosan sam zbog toga. To je najveće dostignuće u mom životu i voleo bih da to učinim ponovo u ime Hrista. Reći ću vam samo da je ta medalja u mom srcu i zbližila me je sa Svetim Konstantinom. Učinila je da se ja osećam poput cara zbog sve ljubavi koje mi dajete. I ne samo meni, nego čitavom mom narodu. Najvažnija stvar jeste da pomažemo jedni drugima u budućnosti, kao nacije, da održimo dobre veze, s obzirom na to da nas ujedinjuje i divna pravoslavna vera – ističe grčki kapetan.

Zbog mnogobrojnih komentara Srba na njegove statuse, koji ga čak i ne poznaju, ali mu iskazuju poštovanje i ljubav kaže da se oseća kao najbogatiji čovek na svetu: “Nisam baš siguran da me baš milioni prate. Istina je da, nažalost, ne mogu da postignem da odgovorim svim tim ljudima i da ih ne znam lično, ali ponoviću da se osećam kao car zbog sve ljubavi i pažnje koju mi vaš narod pruža. Osećam se kao najbogatiji čovek na svetu”.

Kako kaže, u našoj zemlji je bio samo jednom, ali se nada da će to da ispravi i da dođe opet. Srpskom narodu želi da poruči samo jedno: Sledite Boga i to činite uvek, tada niko neće moći da vas pokori”. Njegova želja je da upozna srpske svece i hrabre vojnike naše zemlje i pozdravi ih, kako je rekao, kao istinske ratnike i poručio: “Ti vojnici i svetitelji su učinili da Srbija sve preživi kroz istoriju”.

IZVOR:NOVOSTI.RS