Berliner cajtung piše o bronzanoj bisti Mileve Marić Ajnštajn, koja je predstavljena u Berlinu. Dugo traju priče o njenom navodnom doprinosu Ajnštajnovom radu, i njegovom nipodaštavanju.
Mileva Marić „gleda kroz prozor galerije. To je bronzana bista srpske matematičarke i nekadašnje Ajnštajnove dame koju obavija mit da ima udela u njegovim spisima o teoriji relativiteta. Ipak, kao i mnoge žene velikih genija, ona nije dobila priznanje“, piše Berliner cajtung u tekstu Ajnštajnova bivša.
Bista Mileve Marić, rad Ane Franciske Švarcbah
Povod je predstavljanje bronzane skulpture koju je izlila Ana Franciska Švarcbah i sada stoji u izlogu Ostrvske galerije u Berlinu nazvane po Ksantipi, ženi starogrčkog filozofa Sokrata. Švarcbahova je samoinicijativno napravila bistu, što se uklapa u njen koncept – da tako čuva od zaborava ličnosti koje zaborav ne zaslužuju.
Bista Mileve Marić je otkrivena u subotu (19. decembar) na njen 145. rođendan, bilo je i torte od marcipana.
Berliner cajtung piše da je Marićeva (rođena 1875. u Srbiji, umrla 1948. u Cirihu) bila jedna od prvih žena koje su studirale matematiku i fiziku. „Ona je bila prva supruga Alberta Ajnštajna. Upoznali su se na ciriškoj Politehničkoj školi. Iz pisama se vidi da je bio fasciniran lucidnom inteligencijom omalene Srpkinje, koja je malo ćopala.“
U tekstu se dodaje da je Ajnštajnova familija bila protiv braka, iako je jedna kćer već rođena i, možda, u Srbiji odmah nakon rođenja data na usvajanje. O tom detetu nema traga, piše Berliner cajtung. Ajnštajnova majka je smatrala Milevu „previše starom i intelektualnom“. Par se ipak venčao 1903. godine.
Berlinski list piše da je porodica – rođeni su sinovi Hans Albert i Eduard – od 1912. živela u Berlinu. „Ali uspešni fizičar je ubrzo zavoleo drugu: Elzu, svoju rođaku i kasniju ženu, kojoj je doduše posle bio jednako neveran.“
Podseća se na Ajnštajnovo pismo upućeno Milevi tih dana: „Staraćeš se o tome da se moja odeća i rublje održavaju u redu, da redovno dobijam tri obroka servirana u sobu, da se moja spavaća i radna soba uvek održavaju u dobrom redu, i posebno da radni sto bude samo meni na raspolaganju. (…) Izričito ćeš se obavezati da u kontaktu sa mnom slediš naredne tačke: Odričeš se svakog ličnog odnosa prema meni, osim ukoliko je održavanje tog odnosa sasvim neophodno iz društvenih razloga…“
Pod tim uslovima je Ajnštajn, navodno zbog dece, hteo da ostane u braku, ali je ipak napustio porodicu. Mileva se 1914. vratila sa decom u Cirih, a zvaničan razvod usledio je 1919. „Ipak, Ajnštajn je 1922. uplatio novac od Nobelove nagrade porodici, posebno za lečenje teško bolesnog mlađeg sina. Marić je umrla 1948. osiromašena i usamljena i sahranjena je u jugoslovenskom grobu na ciriškom groblju Nordhajm“, piše Berliner cajtung i dodaje:
„Naučnici do danas špekulišu o tome da li je Ajnštajn prećutao razmere doprinosa Mileve Marić svojim spisima. (…) Sa feminističke strane odavno je glasna kritika na premalo vrednovanje njenih kvalifikacija i doprinosa. Kažu, Ajnštajnova bivša je u najmanju ruku koautorka.“
