Kozje mleko
Kozji mlečni proizvodi spadaju u najzdravije namirnice. Da bi koze davale kvalitetno mleko važno je da žive u prirodnom okruženju, imaju optimalne uslove i hrane se zdravo. Kozje mleko je bogatije esencijalnim amino-kiselinama i proteinima od kravljeg mleka.
Hemijska struktura kozjeg mleka i taurin koji sadrži čine ga sličnim majčinom mleku i od davnina se kozje mleko koristilo u ishrani i za lečenje brojnih bolesti i poremećaja kao sto su sprečavanje alergija, jačanje imuniteta, bronhitis, kod tuberkuloze, u prevenciji raka pluca a mogu da ga koriste i osobe obolele od dijabetesa.
Taurin je esencijalna aminokiselina u kozjem mleku veoma je važan za rast i razvoj mozga kod male dece i odojčadi.
Kozje mleko se lakše vari zbog sitnijih kapljica masti i sadrži vitamine značajne za jačanje
nervnog sistema -B1, B2, B6 i B12. Bogato je vitaminom A koga ima čak za četrdeset sedam procenata više nego u kravljem mleku. U odnosu na kravlje mleko ima četiri puta više bakra i bogato je kalijumom. Kako je kalijum veoma značajan za održanje normalnog krvnog pritiska kozje mleko može doprineti regulaciji i normalizaciji krvnog pritiska i prevenciji ateroskleroze.
Kozje mleko potstiče bolje iskorišćavanje gvoždja i korekciju anemije. Bogato je kalcijumom i fosforom što je značajno za očuvanje koštanog sitema kao i cinkom i selenom koji doprinose jačanju imuniteta. Kako se koze hrane korom drveta njihovo mleko sadrži mineral silicijum koji je značajan za dobro finkcionisanje centralnog nervnog sistema i dobar kvalitet kože, kose i noktiju.
Oligosaharidi kozjeg mleka imaju antiinflamatornu ulogu i regulišu poremećenu crevnu funkciju. Kozje mleko sadrži fosfolipid holin koji pospešuje oksidaciju masti u jetri i reguliše lipidni status, nivo holesterola u krvi i preporučuje se u lečenju oboljenja jetre, naročito ciroze. Skoro trećina masnih kiselina kozjeg
mleka su kiseline kraćih lanaca i lipaze ih lakše razgrađuju, metabolišu se slično šećerima, mnogo brže se pretvaraju u energiju i ne doprinose aterosklerotskim promenama.
Pored svih navedenih svojstava , bogatstva u aminokiselinama, vitaminima i mineralima kozji kefir, kozji jogurt, kozje kiselo mleko posebno su značajni zbog bogatstva u probiotskim bakterijskim kulturama koje doprinose jačanju imuniteta i prevenciji i lečenju infekcija, autoimunih bolesti i karcinoma.
Kozji sirevi
Kozje mleko sadrži mnogo manje masnoća i da bi se napravio jedan kilogram kozjeg sira od pasterizovanog kozjeg mleka potrebno je sedam do deset litara mleka.
Lakša svarljivost kozjih sireva može se objasniti mekšom konzistencijom proteina kazeina u kozjem mleku u odnosu na kazein u kravljem i ovčijem mleku. Velika biološka vrednost i značajne nutritivne komponente karakterišu kozje sireve koji mogu biti zamena za meso i značajni su u jačanju
imuniteta i sprečavanju zapaljenskih procesa. Specifičan ukus i miris kozjih sireva potiče od kapronske, kaprinske i linolne kiseline koje se nalaze u masti kozjeg mleka. Zahvaljujući linolnoj kiselini kozji sirevi imaju antikancerogena svojstva.
Kozji sir se preporučuje posebno u trudnoći, kod onih koji su izloženi velikim fizičkim naporima ili se bave sportskim aktivnostima zbog lake svarljivosti i niže kalorijske vrednosti i nižeg sadržaja masnoća, a velikog sadržaja kalcijuma, B vitamina i belančevina. Na brz oporavak mišića posle napornog vežbanja i treninga utiče dobra apsorpcija proteina iz kozjih mlečnih proizvoda koji snabdevaju mišiće aminokiselinama i potrebnom energijom.
Kozji sir je preporučljiv u ishrani dece zbog bogatstva minerala kao što su kalcijum, magnezijum i fosfor. Kalcijum i fosfor su značajni za izgradnju i očuvanje normalnog koštanog sistema. Kozji sir sadrži cink i selen koji su važni u očuvanju i jačanju našeg imuniteta a aminokiselina triptofan stimuliše lučenje hormona sreće serotonina, dobro raspoloženje i prevenciju depresije. Korisne masne kiseline kozjeg sira, povoljno utiču na smanjenje LDL lošeg holesterola i prevenciju kardiovaskularnih bolesti.
Kozja surutka
Surutka pretstavlja nusproizvod u toku pripremanja sira. U siru ostaje najveći deo mlečnih masti i belančevine kazeina dok u surutki ostaje najveći deo laktoze, albumina i globulina.
Proteini surutke, su biološki najvredniji proteini, i dele se na laktoalbumine, laktoglobuline i proteaze-peptone. Kozja surutka sadrzi velike količine aminokiselina i više vitamina A i kalijuma nego kravlja surutka i ima blagotvorne efekte na inflamatorne ( zapaljenske) procese u zglobovima. Bogata je i vitaminima B2, B6, B12, C, K, enzimima , natrijumom, magnezijumom, gvoždjem, cinkom, fosforom, bakrom i molibdenom i ima pozitivne efekte na jačanje imuniteta, želudačne probleme, kod hroničnog hepatitisa u stanju stresa i iscrpljenosti.
Kozja surutka može da se koristi za decu i odrasle koji imaju alergiju na kravlje mleko i pokazano je da više od devedeset procenata dece koja su imala alergiju na kravlje mleko nisu pokazali alergijske reakcije na kozju surutku.
Značaj probiotskih kultura iz mlečnih proizvoda kefira, jogurta i kiselog mleka Laktobakterije ili probiotske bakterije su mlečno kisele bakterije koje žive u našem digestivnom sistemu i imaju značajnu ulogu u jačanju imuniteta i sprečavanja različitih
bolesti. Veliki je značaj рrоbiotskih kultura iz mlečnih proizvoda kefira, jogurta i kiselog mleka koji omogućavaju normalno funkcionisanje bakterijske crevne mikroflore i razvoj korisnih bakterija. Da bi se ostvario potpuni efekat probiotskih
bakterija važna je “ bašta” koju čine prebiotici koje unosimo ishranim bogatom dijetnim vlaknima iz voća, povrća i žitarica.
Poremećaj bakterijske flore u crevima i prekomerno prisustvo patogenih sojeva bakterija i gljivice candide mogu izazvati digestivne poremećaje kao što su opstipacija, dijareja, nadutost kao i odredjene neurološke tegobe. Naučna straživanja su pokazala da disbioze, poremećaji crevne flore mogu biti povezani sa psihološkim poremećajima kao što su
disleksija, dispraksija autizam i drugi.
Ako unosimo previše prostih ugljenih hidrata, slatkiša, slatkih napitaka, proizvoda od belog brašna a ne unosumo probiotske kulture preko mlečnih fermentiranih proizvoda ili fermentiranog povrća, kiselog kupusa, turšije, jabukovog sirćeta može doći do poremećaja crevne flore , tj . disbioze.
Najbolji prirodni probiotik je kefir , piće od fermentiranog mleka staro preko hiljadu godina poreklom sa Kavkaza. Dugovečnost ljudi na Kavkazu može se pripisati korišćenju kefira koji doprinosi dobroj crevnoj flori, jačanju imuniteta i sprečavanju brojnih bolesti. Kefir karakteriše kiselkasto osvežavajući ukus. Kristali kefira su simbioza velikog broja mlečnokiselinskih bakterija i sojeva kvasca. Kristali kefira potsećaju na cvetiće kuvanog karfiola i pretstavljaju kombinaciju proteina, aminokiselina, masnoća i rastvorljivih polisaharida, od kojih polisaharid kefiran ima značajna lekovita svojstva. Kefir je bogat vitaminom A, vitaminima B1, B2, B6 i B12, vitaminom D, vitaminom E, niacinom a sadrži
folnu i nikotinsku kiselinu, minerale kalcijum, fosfor i magnezijum.
Kefir se može praviti od svežeg kozjeg mleka, kravljeg ili ovčijeg mleka i fermentacija traje od 24 do 72 sata na temperaturi od 10 do 25 stepeni Celzijusa.Kefir se preporučuje za jačanje imuniteta kod osoba svih uzrasta a posebno je značajan kod osoba sa smanjenim imunitetom kao i kod trudinica, porodilja i starijih osoba.Kefir sadrži veći spektar bakterija u odnosu na jogurt i nekoliko sojeva bakterija koje ne sadrži jogurt (Lactobacillus Caucasus, Leuconostoc, Acetobacter и Streptococcus).