Japanska sonda uspešno sletela na Mesec, ali naglavačke

Prvi snimci japanske sonde „Slim“ (Smart Lander for Investigating Moon) pokazuju da je rotirana za 90 stepeni u odnosu na to kako je trebalo da se spusti. Ovo donekle objašnjava poteškoće koje je imao u proizvodnji električne energije potrebne za rad posle sletanja.

Sliku je snimio mali robot veličine bejzbol lopte po imenu Sora-kju (Sora–Q) koji je izbačen iz „Slima“ nekoliko trenutaka pre ateriranja 19. januara..

„Problemi u glavnom motoru uticali su na položaj letelice pri sletanju“, saopštila je Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA). Izgleda da je jedan od dva velika potisnika na „Slimu“ prestao da radi tokom spuštanja.

Kako bi sliku preneo do Zemlje, Sora-kju je prvo morao da je prenese do drugog lutajućeg robota, Lunarnom izviđačkom vozilu 1 ili Lev-1. Ovo vozilo ima radio-opremu koja može da kontaktira s kontrolom misije nezavisno od „Slima“.

Sam lender je prestao da radi tri sata nakon spuštanja jer nije mogao da pokrene svoje solarne ćelije. Pošto se baterija brzo praznila, zvaničnici Japanske agencije su doneli odluku da „Slim“ stave u režim hibernacije.

SLIM je precizno sleteo i meko se spustio, ali ne kako je očekivano

Njihova pretpostavka – koju izgleda potkrepljuje slika Sora-kjua – jeste da je letelica okrenuta tako da do njenih solarnih ćelija ne dopiru sunčevi zraci.

Međutim, nadaju se da kada se ugao osvetljenja na mestu sletanja promeni, da će se sonda „probuditi“.

Pre prebacivanja u režim hibernacije, kontrolori su uspeli da povuku niz slika površine oko mesta sletanja koje je napravila infracrvena kamera, koji pokazuju da je letelica na padini, okružena sitnim kamenjem.

„Slimova“ lokacija za sletanje je na ivici ekvatorijalnog kratera poznatog kao Šioli.

Sletanje koje je obavljeno u subotu u 0.20 po japanskom standardnom vremenu, uvrstilo je Japansku agenciju za proučavanje svemira tek petom nacionalnom svemirskom agencijom koja je uspela da spusti sondu na Mesec – posle SAD, Sovjetskog Saveza, Kine i Indije.

Statistički, pokazalo se da je veoma teško meko spuštanje na površinu Meseca. Uspešno je sletalo manje od polovine letelica.

Ciljano mesto za sletanje bilo je na padinama nedaleko od kratera Šioli, koji se nalazi južno od Mesečevog ekvatora

JAXA se uzdala u svoju novu tehnologiju precizne navigacije. Ugrađeni računar lendera koristio je brzu obradu slike i mapiranje kratera da bi izbegao opasnosti prilikom sletanja.

Inženjeri su želeli da se približe 100 metara od ciljane lokacije, što im je i uspelo.

„Analiza podataka dobijenih pre isključivanja struje potvrdila je da je ‘Slim’ stigao do površine Meseca otprilike 55 metara istočno od prvobitne ciljne lokacije za sletanje“, saopšteno je iz Agencije, dodajući da je kompjuter na sondi u poslednjim trenucima spuštanja pomerio letelicu u stranu kako bi izbegao prepreke.