Istorija posluženja u avionima seže od kraja 40-ih godina prošlog veka, kada je posada putnicima delila bombone u cilju smanjivanja efekata nagle promene pritiska koji su se javljali pri uzletanju i setanju jer avioni u kabinama nisu imali prilagođen pritisak. Potom sledi zlatna era 60-ih kada je JAT osnovao Odeljenje za pripremanje hrane, koje je preraslo u Ketering i period 80-ih kada je nova služba za opremanje letova putničkim obrocima promovisana kao jedna od „najvećih fabrika hrane“ na Balkanu.
Kasnije, od početka XXI veka, sa povećanjem tržišnog učešća niskotarifnih kompanija i sa tendencijom racionalizacije troškova u celokupnoj avio-industriji, ponude avio-keteringa su redukovane. Došlo je i do komercijalizacije keteringa, odnosno do pojave takozvane ,,Prodaje na letu”.
Bombone i JAT
Ono što je zanimljivo je da su sve do početka 70-ih godina bombone bile tradicionalni deo servisa nekadašnje nacionalne avio-kompanije JAT. S razvojem i unapređenjem tehničkih performansi aviona, kao i avio-saobraćaja, kompanije su počele da uvode obroke tokom leta, ne izostavljajući bombone.
Pre otvaranja novog aerodroma, dok su avioni DC-3 sletali pod Bežanijom, aerodromski restoran je bio zadužen za hranu i tople napitke. Žene koje su vodile brigu o čistoći putničke kabine donosile su bombone, mineralnu vodu i alkoholna pića. Stjuardese su same od donetih namirnica pripremale obroke za putnike i posadu, navodi se u arhivi iz JAT-ovih knjiga.
Otvaranje novog, modernog aerodroma u Surčinu 1962. godine i istovremeno uvođenje mlaznog aviona ,,Karavela“ označili su veliki preokret. Pripremu gotovih obroka, serviranih na individualnim platoima, preuzelo je za JAT hotelsko preduzeće ,,Metropol“, odnosno njegovo odeljenje osnovano za tu svrhu na surčinskom aerodromu.
JAT, ,,Karavela“ (Air Srbija arhiva)
Već naredne, 1963. godine, JAT je po prvi put organizovao i bescarinsku prodaju cigareta, parfema i pića na svojim međunarodnim letovima. Tako je servis za putnike u veoma kratkom roku dostigao nivo razvijenih evropskih kompanija.
Prvi krov koji je JAT-ov ketering dobio bile su adaptirane montažne barake negdašnih graditeja surčinskog aerodroma. Tu su bile smeštene kuhinje, perionice i magacini. Visokim platama privučeni su vrhunski kuvari koji su iskustvo sticali u najeminentnijim hotelima i državničkim prijemima.
Period štednje i zlatna era za JAT
Ideja za otvaranje sopstvenog pogona za proizvodnju obroka u kompaniji JAT rodila se samo dve godine kasnije, kada su zaposleni u JAT-ovom odeljenju za snabdevanje aviona napicima i bescarinskom robom, 1965. godine, pokušali da uštede na izdacima za voće koje je putnicima deljeno u toku leta.
Umesto da ga po visokim cenama nabavljaju preko ,,Metropola“, kupili su dostavno vozilo i počeli da donose voće direktno od proizvođaca. Vozilo se isplatilo za manje od mesec dana.
Međutim, za JAT je 1. jun 1967. bio ključan datum kada je reč o obrocima. Tada je na aerodromu Beograd osnovao Odeljenje za pripremanje hrane za svoje i avione drugih kompanija. Tako je 1967. godine započeta zlatna era JAT-ovog putničkog servisa, jer je počela i saradnja sa snabdevačima na inostranim aerodromima u Londonu, Parizu, Cirihu i Frankfurtu.
Odeljenje je kasnije preraslo u Ketering (Catering). Njegovim uslugama prvi se priklonio Er Frans. Time je prestala saradnja s Hotelskim preduzećem „Metropol“ koje je do tada pripremalo avionske obroke.
Stjuardese, JAT 1960. (Arhiva Air Srbija)
JAT na vrhuncu
Zlatna era je bila najava za tzv. društvo milionera, koje je JAT početkom sedme decenije XX veka dočekao. Tokom 1970. godine prevezeno je 1.200.000 ljudi, a Jugoslovenski aerotransport zauzeo je 51. mesto među 122 svetske vazdušne kompanije.
Na svom vrhuncu JAT je postao sinonim za moć i glamur. Stjuardese su nosile uniforme koje su u Parizu proglašene za najelegantnije, a obroci koje su služile iznad oblaka spremali su kuvari iz najboljih restorana.
JAT, stjuardese 80-ih (Foto: Air Srbija arhiva)
Međutim, polovinom 70-ih godina, kao i u drugim službama izvan saobraćaja, nastupio je period krize. JAT je naglo povećavao i osavremenjivao flotu ne posvećujući dovolino pažnje pratećim delatnostima. Već tokom letnje sezone 1973. godine broj putnika, pa samim tim i broj potrebnih obroka, rastao je mnogo brže nego kapaciteti JAT-ove fabrike hrane.
lako je Odeljenje za bescarinsku prodaju 1983. godine dobilo novu, modernu zgradu, službe za snabdevanje aviona hranom i napicima bile su primorane da se zadovolje proširenjem i adaptacijama postojećih prostorija. Godine besparice i gubitaka početkom 80-ih, kao posledica naftne krize i recesije, prinudile su JAT da realizaciju pripremIjenog projekta za izgradnju novog Keteringa ostavi za bolje dane.
Kvalitet
Nova poslovna orijentacija kompanije – stavljanje kvaliteta u prvi plan – umesto dotadašnje politike širenja obima saobraćaja, još više je zaoštrila problem Keteringa. JAT je uveo nove i kvalitetnije obroke.
Servis na JAT-ovim letovima ubrzo je postao jedan od najkvalitetnijih među svim vazduhoplovnim kompanijama koje su saobraćale sa Jugoslavijom.
JAT (Foto: Air Srbija arhiva)
Takođe, JAT je početkom 80-ih akcenat svoje poslovne politike stavio na udobnost i komfor putnika, po čemu će ostati upamćen u istoriji vazduhoplovstva. Na letovima za Australiju i SAD 1982. godine domaćini aviona dočekivali su svoje goste u narodnim nošnjama iz svih krajeva Jugoslavije i služili su hleb i so, što je stari običaj dobrodošlice.
Godinu dana kasnije kompanija je uvela Adrijatik klasu za poslovne ljude na letovima po Evropi i Mediteranu, čime im je putovanje učinjeno bržim, efikasnijim i udobnijim. Avionske kabine su tim povodom preuređene – Adrijatik klasa je odvojena od ekonomske, a sedišta u njoj nameštena tako da pružaju mnogo više mesta.
JAT, Adrijatik klasa (Foto: Air Srbija arhiva)
Ketering je kreirao nove, kvalitetne i vrhunske obroke. Služena su najbolja strana i domaća pica, a gosti koji su želeli viši nivo luksuza uskoro su dobili svoj salon na aerodromu. Adrijatik klasa uvedena je četiri godine kasnije i na domaćim letovima, dok su putnici njene prednosti mogli da koriste na interkontinentalnim letovima od 1988. godine.
Međutim, ranih 80-ih, broj putnika i obim saobraćaja nadmašio je mogućnosti koje su pružali stari objekat i njegova oprema. Sve do izgradnje nove zgrade, radnici keteringa su u skoro nemogućim uslovima uspevali da kvalitet u snabdevanju aviona održe na zavidnom nivou.
JAT, stjuardese (Foto: Air Srbija arhiva)
,,Najveća fabrika hrane“ na Balkanu
Nakon više od deset godina rada u neuslovnim prostorijama, doneta je odluka da se za potrebe keteringa izgradi savremena zgrada, pa je 28. februara 1986. položen kamen temeljac za novi objekat. Nova zgrada keteringa, s novom opremom za proizvodnju hrane, projektovana je da bude najsavremenija avio-kuhinja, kapacitetom i kvalitetom proizvoda konkurentna na međunarodnom nivou i sposobna da opsluži JAT-ove avione, kao i onih svetskih kompanija koje sleću u Beograd.
Nova zgrada je otvorena 29. novembra 1987, a 2. marta 1988. ketering je započeo proizvodnju obroka. Nova služba za opremanje letova putničkim obrocima promovisana je kao jedna od „najvećih fabrika hrane“ na Balkanu. Zauzimala je površinu od osam hiljada kvadratnih metara i mogla je da pripremi 15 hiljada avionskih obroka dnevno.
JAT osoblje 1980. (Arhiva Air Serbija)
Veliki kapaciteti i opremljenost službe omogućavali su da se sve usluge, koje su vezi sa putničkim servisom, mogu kvalitetno obavljati i za druge vazduhoplovne prevoznike.
U narednim decenijama, kompanije su snažno razvijale svoju ponudu keteringa na letu, tako da su putnici na raspolaganju imali veliki izbor obroka.
Komercijalizacija keteringa
Od početka XXI veka, sa povećanjem broja niskotarifnih kompanija na tržištu i sa tendencijom racionalizacije troškova u celokupnoj avio-industriji, ponude avio-keteringa su redukovane. Došlo je i do komercijalizacije keteringa, odnosno do pojave takozvane ,,Prodaje na letu”.
Srpska nacionalna avio-kompanija Air Srbija je 2018. godine u svoje avione uvela ketering uslugu „Elevate Deli&Bar“. Ona i danas postoji na kratkim i srednjim letovima. Putnicima pruža dodatni izbor hrane i pića tokom leta do izabrane destinacije.
Putnici Air Srbije na dugolinijskim, odnosno prekookeanskim letovima, između Beograda i Njujorka, Čikaga ili Tjenđina, u sklopu putovanja imaju obezbeđene besplatne obroke. U biznis klasi tokom leta između Beograda i Njujorka putnicima je na raspolaganju besplatan „À la carte” obrok, kao i drugi obrok pre sletanja na destinaciju.
Na dugim letovima, srpska nacionalna avio-kompanija pruža i mogućnost konzumacije specijalnih obroka, u skladu sa posebnim zahtevima putnika. Takvi obroci obezbeđuju se bez dodatne nadoknade, uz prethodnu rezervaciju, najkasnije 24 časa pre poletanja.
Obrok u avionu (Foto: Air Srbija)
Let Njujork – Srbija
Na letu Njujork – Srbija putnici na raspolaganju imaju À la carte obrok. Drugi obrok dobijaju pre sletanja na destinaciju. U ponudi su raznovrsna peciva, predjelo – srpsko meze: gibanica, mladi sir, kajmak, dimljena junetina, krastavac punjen ajvarom, Njeguška pršuta, Grčka salata.
Glavno jelo se sastoji od file minjona sa sosom od pečuraka, sotiranog brokolija i prženih krompirića. Na meniju je i vegetarijanska lazanja, pileća Cordon bleu šnicla, tartar sos, pire od graška i karamelizovana šargarepa.
Drugi obrok uključuje njoke ,,Arrabiata“, belu bajaderu, raznovrsne kolačiće i sezonsko sveže voće.
Kada je reč o desertu, u avionu služe Moskvu šnit.
Hrana u avionu (Foto: Air Srbija)
Let Njujork – Srbija takođe podrazumeva À la carte obrok u avionu. Osim raznovrsnih peciva, na meniju u odeljku predjelo je dimljeni losos sa kaprom i blanširanim šparglama, kinoa sa krastavcem, paradajzom i šparglama na žaru i šitake pečurkama.
Glavno jelo je bakalar na žaru sa pečenim krompirom, sotirani spanać, čeri paradajz, puter sa limunom, kaprom i peršunom, govedina sa kremastom palentom, brokolijem i tikvicama na žaru, pasta rigatoni sa paradajz sosom i parmezan sirom.
Hrana u avionu (Foto: Air Srbija)
Drugi obrok u avionu sadrži omlet sa pilećom kobasicom, špargle na žaru, pečurke sa peršunom i čeri paradajz, američke palačinke sa malinama, kompot od jabuke i cimeta, krem od jagoda i maskarponea, grčki jogurt, granolu i sos od šumskog voća, kroasan, sezonsko sveže voće i raznovrsne kolačiće.
Desert koji služe na letu Njujork – Srbije je čokoladna tarteleta sa voćem.
Osim hrane, postoji i ponuda pića: sokovi i gazirana pića, alkohol, pivo, voda, toplici napici u koje spadaju različite vrste kafa i vina.
Vino (Foto: Air Srbija)
