Njihova visoka koncentracija u našem organizmu povećava osećaj zadovoljstva, radosti, bliskosti, ljubavi, deluje čak i kao analgetik. Endorfin, serotonin, dopamin, oksitocin – reč je o neurotransmiterima, poznatim kao „hormoni sreće“. Kako da podstaknemo njihovu proizvodnju?
Iskren zagrljaj je najbolji put do oksitocina, zaduženog za bliskost i ljubav, a produkcija serotonina, endorfina i dopamina, između ostalog, može da se podstakne odgovarajućom ishranom i fizičkom aktivnošću.
Endorfin je hormon koji ima analgetsko dejstvo, ali izaziva i osećaj euforije i snage. Može se reći i da je hormon kontrasta, odnosno da nastaje u bolnim, ali i prijatnim situacijama.
„Prvo što pada na pamet kada je u pitanju oslobađanje endorfina je čokolada. Zanimljivo je da sličnu reakciju izaziva i ljuta hrana, koja podstiče njegovo lučenje. Postoji i druga hrana koja ima sličan efekat, ali se mora istaći da moraju da budu u pitanju čisti ukusi – jaja, meso, vruć hleb u malim količinama“, objašnjava nutricionistkinja Branka Mirković.
Fizički napor takođe može da podstakne lučenje i oslobađanje endorfina.
„Posle napornog penjanja na planinu ili kupanja u hladnoj vodi, ljudi vrlo često doživljavaju osećaj euforije. To je neka vrsta legalnog dopinga. Ljudsko telo tako reaguje na pozitivan stres“, kaže profesionalni fitnes trener Marko Mažar.
Umerenost iznad svega
Serotonin, između ostalog, reguliše apetit, utiče na telesnu temperaturu, ubrzava motorne funkcije, a njegov nedostatak dovodi do depresije i anksioznosti.
Ovaj hormon ima delikatan odnos sa hranom, a prejedanje veoma negativno utiče na njegov nivo u krvi. Serotonin nas podseća da je umerenost ključ u svemu.
Koliko fizička aktivnost može da utiče na lučenje serotonina, Mažar objašnjava da to najbolje ilustruje depresija koja je zadesila ljude tokom pandemijskog zatvaranja u kuće.
Dopamin je takođe jedan od hormona sreće na koje utiče fizička aktivnost, ali je najvažnije kod toga da ne preterujemo.
„Fizičku aktivnost treba da svedemo na to što telu prija i nikako ne treba preterivati. Za početnike bi to bila aerobna aktivnost, poput vožnje bicikla ili brzog hodanja, a kasnije sa sticanjem kondicije trčanje i plivanje“, ističe Mažar.
