Nemački ekspert Hendrik Štrek je odlučno protiv karantina, predlaže „sistem semafora”, odnosno uvođenje lokalizovanih mera u zavinosti gde se situacija pogoršava
Najpoznatiji nemački virolog Hendrik Štrek, direktor Instituta za virologiju Univerziteta u Bonu, oštro se usporotivio povratku u karantin kao rešenju za novi udar pandemije koronavirusa sa kojom je suočen deo Evrope.
Kako piše britanski „Telegraf”, on je ponudio savet svim državama koje su krenule u uvođenje mera „zaključavanja”: „Smirite se, ne podležite sveopštoj masovnoj histeriji!”
– Vreme je da se prekine sa svim tim uzbunjivanjem.Virus možemo nadmudriti koristeći naše znanje. Moramo shvatiti da će kovid 19 biti veoma dugo sa nama i moramo naučiti da živimo sa njim. Ne možemo nastaviti sa prekidanjem naših normalnih života i paralisanjem svega – ističe Štrek.
On je, inače, podržao prve mere uvođenja karantina u Nemačkoj. Tada su stizali šokantni preliminarni podaci iz Italije i naučnici su tek pšočinjali da se hvataju u koštac sa ovim virusom. U takvim uslovima princip opreza je nalagao drakonjske poteze. Ali, situacija se narednim mesecima promenila.
– Uveren sam da su promene u ponašanju ljudi imale snažan uticaj na zarazu. Ljudi se sada inficiraju sa manjim dozama virusa zbog poštovanja socijalne distance, pa su i kliničke slike blaže. Bolja higijena i mere poput nošenja maski su uticali na smanjenje te doze virusa – smatra Štrek.
On objašnjava da, kada se prati razvoj pandemije, nije dovoljno samo posmatrati broj novih slučajeva zaraze, već treba pratiti i podatke sa bolničkih jedinica intenzivne nege.
Štrek kaže da je sada jasno da velika okupljanja u zatvorenim prostorima ubrzavaju širenje zaraze. A da je odlazak u prodavnicu ili kod frizera rizik sa kojim se može upravljati.
On predlaže „sistem semafora”, odnosno uvođenje lokalizovanih mera u zavinosti gde se situacija pogoršava, odnosno koja su područja u zelenoj, žutoj ili crvenoj zoni. Boje bi u tom sistemu označavale popunjenost bolničkih kapaciteta.
Štrek zaključuje da državne vlasti u borbi protiv pandemije ne mogu pogrešti sve dok se oslanjaju na zdrav razum i na detaljne analize šta predstavlja najmanje zlo, prenosi „Jutarnji list”.
Klatno je u ovom trenutku, kaže, otišlo previše na stranu „kovid neuroze” zbog čega su redukovani ključni programi UN ua borbu protiv HIV-a i gladi što bi moglo dovesti do velikog broja smrtnih slučajeva.
