Nebo postaje sve veći izazov, a oni koji se u njega vinu svakog dana obaraju rekorde. Postavlja se pitanje, da li živimo transportnu revoluciju i jesu li nam sada sve destinacije „nadohvat ruke“, ali i kako će izgledati avioni i aviosaobraćaj u bliskoj budućnosti.Prošle nedelje Australijanci su izveli najduži putnički avionski let, bez sletanja. Kvantasov „boing 787“ leteo je bez pauze od Njujorka do Sidneja. Preleteo je 16 000 kilometara za 19 sati
Petar Vojinović, glavni i odgovorni urednik vazuhoplovnog portala Srbije, Tango siks, gostujući u Jutarnjem progamu, napominje da često zaboravljamo na činjenicu da danas možemo, na visini od 10 kilometara, sedeći u stolici, da obiđemo celu planetu.
„Kada se žalimo na kašnjenje aviona, kada smo frustrirani aviosaobraćajem, kada hoćemo da putujemo za 20 evra, zaboravljamo koliko je to jedan spektakularan poduhvat da vas neko u stolici preveze do mesta do koga su nekada bili potrebni dani i nedelje putovanja. Ovaj poduhvat Australijanaca je bio i istraživački u neku ruku, ali i komercijalni, no u svakom slučaju je podvig“, ističe Vojinović.
Zorana Ilića pomoćnik ministra za saobraćaj, dodaje da je oduvek cilj aviosaobraćaja bio da što brže i što dalje pređe za što manje novca.
„Ovo su istorijski događaji, počev od prvih pokušaja da se preleti Lamanš, pa Atlantski okean i mnogi drugi poduhvati. No danas na razvoj vazduhoplovstva veliki uticaj ima ekologija. Danas vazduhoplovstvo čini oko tri odsto ukupne emisije štetnih gasova i to je nešto na čemu mora da se radi“, navodi Ilić.
Nove tehnologije koje se primenjuju na avionima kao što je „boing 787“ ili „erbas 350“ koji su i namenjeni za ovakvu vrstu letova, je nešto što doprinosi smanjenju emisije gasova i intenziteta buke.
Vazduhoplovstvo kao pokretač razvoja
Za razvoj vazduhoplovstva pored nečega što se zove ljubav prema vazduhoplovstvu, izuzetne strasti prema tom poslu i entuzijazma, neophodno je veliko znanje, tradicija, napor i izuzetno uređen sistem.Danas je razvoj vazduhoplovstva, kako ističe profesor Simonović, definisan potrebom da se podigne nivo bezbednosti s jedne strane, a sa druge, cilj je da se postigne što veća energetska efikasnost, što veća ekonomska isplativost eksploatacije vazduhoplova i, na kraju krajeva, važno je obezbediti kvalitet javnog saobraćaja.
Profesor Mašinskog fakulteta, avioinženjer, Aleksandar Simonović, takođe, naglašava da je ovaj let australijske kompanije značajno dostignuće, ali nije iznenađenje.
„Od mita o Ikaru i Dedalu do danas u vazduhoplovstvu se stalno teži da se leti što dalje, da se dostignu što veće visine i na kraju krajeva, da se leti što brže. Ovo nije iznenađenje, posebno ukoliko se ima u vidu trend razvoja vazduhoplovstva u poslednjih 115 godina. Zato je vazduhoplovstvo bilo nosilac najnovijih tehnologija, demonstrator najnovijih naučnih dostignuća, tako da ne bi trebalo da budemo iznenađeni ukoliko u skorije vreme dođe do još nekih rezultata“, naglašava profesor Simonović.
Zoran Ilić napominje da se trenutno, kao i u automobilskoj industriji, radi na razvoju hibridnih motora u kojima će se nalaziti i elektro motori. Pored toga, u budućnosti vazduhoplovstva se sve više govori o bespilotnim letelicama. Pitanje je samo kako će se to uklopiti u zakonsku regulativu, jer više nije pitanje tehničkih mogućnosti.
Petar Vojinović veruje da će u pogledu bespilotnih letelica odlučiti tržište, ali tehnologija već sada može da odgovori tim zahtevima. Ali, postavlja se pitanje poverenja putnika u bezbednost leta bespilotnim avionima.
IZVOR:RTS.RS
