Uglavnom je sipamo bez mnogo razmišljanja, zapravo najčešće da bismo ujutru uopšte počeli da razmišljamo, ali iza naše jutarnje šoljice kafe stoji fascinantna prošlost.
Ako ste se nekada zapitali šta se krije u svakom zrnu, svakoj šolji kafe, mi vam donosimo 13 zanimljivih činjenica o kafi koje će vas sigurno iznenaditi.
1.Kafa datira iz 800 godine
Legenda kaže da su stočari u 9. veku uočili efekat koji kofein ima na njihove koze, koje kao da su „plesale“ nakon što su pojele plod biljke Coffea. Lokalni monah je potom napravio napitak od ove biljke i otkrio da ga noću drži budnim i tako je „rođena“ originalna šolja kafe.
2. Postoje dva glavna tipa: Arabika i Robusta
Uzgajivači pretežno gaje vrstu Arabika, s obzirom na njen veoma raznoliki ukus, od cvetnih, citrusnih i jagodičastih, do orahovitih, karamelnih i čokoladnih nota. Iako manje popularan, tip Robusta sadrži više kofeina i ima poseban, oštar ukus. Opšte mišljenje obožavalaca kafe je da su obe vrste – Arabika i Robusta dobre po pitanje ukusa, samo je pitanje kako se kafa priprema i šta očekujemo od nje.
3. Žuti burbon nije vrsta viskija, već sorta zrna Arabike
Ukoliko ste negde naišli na “Žuti burbon”, verovatno ste pomislili da se radi o viskiju. Zapravo u pitanju je sorta zrna Arabike, koju neretko nazivaju “pinot noir” u svetu kafe.
Karakteristika sorte, za razliku od klasičnog zrna arabike, upravo je u toj intenzivnoj, žutoj boji ploda koja ovu sortu čini jednom od najkvalitetnijih i najpopularnijih širom sveta. Obiluje toplim, orašastim, čokoladnim i karamel notama. Srednje jačine, uravnoteženog ukusa i pune arome daje balans svakom napitku.
4. Brazil uzgaja najviše kafe na svetu
Prema podacima Međunarodne organizacije za kafu, Brazil proizvodi otprilike trećinu svetskih zaliha, gotovo dvostruko više od drugoplasiranog Vijetnama. Na trećem mestu je Indonezija, a slede je Kolumbija i Etiopija.
5. Espresso na italijanskom znači „istisnuto“
Espresso je vrsta italijanske kafe i ako ste se pitali šta zapravo znači evo odgovora. Reč „espresso“ odnosi se na način pripreme kafe koji se odvija istiskivanjem ključale vode kroz presovani talog kafe. Na šta je vas asocirala?
6. Najskuplja kafa na svetu može koštati više od 600 dolara po kilogramu
Jedna od najluksuznijih sorti kafe, takozvana „kopi luwak“, potiče iz izmeta azijske cibetke palmašice, manjeg sisara koji podseća na mačku. Ovaj sisar jede zrna kafe, ali nije u stanju da ih svari, već se ona „obrađuju“ u njihovom digestivnom sistemu, nakon čega se prirodno izbacuju. To izlučeno seme zapravo predstavlja kafu nazvanu „kopi luwak“. Dobijanje ove kafe, kao što možete da zaključite, nije lak posao, pa samim tim ni jeftin. Kilogram pržene „kopi luwak“ kafe se kreće od 500 do 700 dolara, dok je sirovo zrno povoljnije, od 200 do 600 dolara.
7. Postoji pravilo za pripremu savršenog ESPRESSA – 5M
Espresso je najbolji vid ispijanja kafe zato što se za pripremu koriste najkvalitetnije sorte kafa i zato što se doprema u zrnu i melje na licu mesta, što mu daje posebnu aromu. A da biste dobili onu savršenu šoljicu esspreso kafe, postoji pet koraka, takozvanih 5M.
Po pravilu, sipa se u male šolje i ispija u roku od dva minuta.
8. Više ljudi je pokušalo da zabrani kafu
Davne 1511. godine vođe u Meki verovali su da je kafa podstakla radikalno razmišljanje i zabranili su njenu konzumaciju. Neki italijanski sveštenici iz 16. veka takođe su pokušali da zabrane kafu, jer su verovali da je ona „satanska“. Međutim, papa Klement VII toliko je voleo kafu da je ukinuo zabranu i kafa je ponovo bila u upotrebi od 1600. godine.
Čak je i u 18. veku švedska vlada proglasila kafu, kao i pribor za kafu (uključujući šolje i posuđe), ilegalnom zbog navodnih veza sa buntovnim osećanjima.
9. Finska je dom najvećih obožavalaca kafe
Poređenja radi, prosečni Amerikanac unese svega 11 kilograma u istom periodu.
10. Espresso ima svoj Svetski dan
Da li ste znali da se Svetski dan espressa obeležava 23. novembra? Zapravo, Svetski dan espressa stvoren je u čast Italijana Angela Morionda, koji je krajem 19. veka, tačnije 1884. godine, izumeo prvi espresso aparat koji posebno kontroliše protok pare i vode kroz kafu. Ova inovacija je omogućila iskorišćavanje najvećeg mogućeg potencijala iz zrna kafe.
11. Osobe koje piju kafu žive duže
Istraživanje je povezalo umerenu konzumaciju kafe (oko tri do četiri šolje dnevno) sa dužim životnim vekom, kao i sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i Parkinsonove bolesti.
12. Reč „kafa“ potiče od arapske reči „vino“
Reč „kafa“ koju danas koristimo potiče od arapske reči „qahwah“. Ono što je zanimljivo jeste da se ta reč prvobitno nije koristila za kafu, nego za vrstu vina čija se konzumacija povezivala sa gubitkom apetita. Qahwah je kasnije postao kahveh na turskom, a zatim koffie na holandskom, odakle i dobijamo englesku reč coffee.
13. Kafa je odličan piling za kožu
Maska za lice od kafe čini čuda u borbi sa velikim brojem problema kože lica. U velikom broju kozmetičkih proizvoda ona je neizostavni sastojak, a razlog tome je to što je bogata kofeinom i antioksidansima. Antioksidansi daju odlične reziltate u anti age kozmetici jer mogu da redukuju pojavu bora i finih linija. Kofein ima i anti- zapaljenska svojstva i kao takav veoma je koristan u borbi protiv bubuljica i zapaljenskih procesa na koži i ublažavanju crvenila.
