Kafoljupci će ubuduće možda ispijati kafu proizvedenu u Petrijevoj šolji, a ne na plantaži, kažu finski naučnici koji se nadaju da su uspeli u laboratorijskom uzgoju održive kafu.
„To je zaista prava kafa jer u ovom proizvodu nema ničega osim – kafe“, kaže Heiko Rišer, pokazujući šoljicu punu smeđeg praha.
On i njegovi kolege iz finskog Tehničkog istraživačkog instituta VTT veruju da će se proizvodnjom ovakve kafe izbeći brojni problemi u životnoj sredini koje izaziva masovna proizvodnja jednog od najpopularnijih napitaka u svetu.
Njihova kafa nije samlevena iz zrna, već je uzgajana iz grupe ćelija biljke kafe u strogo kontrolisanim uslovima u bioreaktoru.
Kad se preprži, prah se može pripremati na potpuno isti način kao i konvencionalna kafa.
Kafa je problematična
Risšerova grupa koristila se istim načelima ćelijske poljoprivrede kakva se koriste za proizvodnju mesa u laboratorijama i ne uključuju klanje stoke. Takvo je meso prošle godine u Singapuru dobilo odobrenje za prodaju.
„Ali kafa je problematičan proizvod“, rekao je Rišher, delimično i zbog toga jer su zbog porasta globalnih temperatura postojeće plantaže manje plodonosne, pa uzgajivači krče šume da bi obezbedili mesto za nove useve.
„Tu je i problem prevoza, kao i upotreba fosilnih goriva. U potpunosti ima smisla tražiti alternativu“, smatra Rišer.
Tim sada sprovodi analizu o tome u kolikoj bi meri bilo održivo masovno proizvoditi kafu u laboratoriji, ali Rišer veruje da bi za takav proces trebalo manje radne snage i manje troškova nego za konvencionalnu kafu.
Profesionalci za testiranje ukusa
Kafoljupcima će za uspeh laboratorijske kafe ključan biti njezin okus, ali zasad samo posebno obučene osobe imaju dozvolu da probaju uks ovakve kafe jer se zakonski radi o „novoj vrsti hrane“.
„Za sada oni smeju samo da je probaju i ispljunu, ne smeju da je progutaju“, rekao je naučnik Heik Aisala, stručnjak za čulnu percepciju koji vodi grupu profesionalaca za testiranje kafe u sklopu finskog projekta.
„U poređenju sa regularnom kafom, ova ćelijska je manje gorka“, što je možda posledica nešto manje količine kofeina. Ali mi nismo profesionalci kada je u pitanju pržienje kafe a znamo da se mnogi ukusi stvaraju baš tokom tog procesa“, dodao je Aisala.
Rišer smatra da će trebati najmanje četiri godine pre nego što kafa iz laboratorije dobije dozvolu regulatora za komercijalnu upotrebu.
Projekt bi mogao da bude važan i za samu Finsku, koja je među vodećim zemljama sveta u konzumiranju kafe po stanovniku.
„Ovde za to definitivno ima puno entuzijazma“, rekao je Aisala.
