Brojke koje su nam dostupne kažu, da je Kanada imala deficit od 90,2 milijarde dolara u fiskalnoj godini 2021/2022.
Iako je manji od onoga što je bilo planirano – i mnogo manji od deficita koje je Kanada objavila na vrhuncu pandemije COVID-19 – to je i dalje jedan od najvećih mirnodopskih budžetskih deficita u kanadskoj istoriji.
90,2 milijarde dolara sadržano je u najnovijem izdanju javnih računa Kanade, čija je konačna verzija upravo prosleđena Parlamentu.
Od 1. aprila 2021. do 31. marta 2022. godine, Vlada Kanade ostvarila je 413,3 milijarde dolara prihoda i potrošila 493,3 milijarde dolara. Ovo je dovelo do ukupnog manjka od 90,212,000,000 dolara.
Deficit je jednak 2.373,68 dolara po Kanađaninu. Drugim rečima, savezna vlada je akumulirala 171.613,39 dolara novog duga za svaki minut fiskalne godine 2021/2022.
To takođe znači da je ukupni dug Kanade sada daleko iznad 1000 milijardi dolara. Od 31. marta, Vlada Kanade je imala „akumulirani deficit“ od 1130 milijardi dolara.
Uoči pandemije COVID-19, ukupan savezni dug iznosio je oko 765 milijardi dolara. A kada je sadašnja liberalska vlada prvi put izabrana 2015. godine, dug je iznosio oko 616 milijardi dolara .
Ovaj sve veći dug jedan je od razloga zašto su naknade za javni dug sada jedna od najvećih pojedinačnih stavki u federalnom budžetu. Tokom 2021/2022, Kanadu je koštalo 24,5 milijardi dolara samo da plati kamatu na savezni dug – cifra za koju se očekuje da će znatno porasti jer će kamatne stope nastaviti da se penju od najnižih cifara koje su dominirale većim delom prošle decenije.
Ipak, sve do prošle sedmice i skupštinski službenik za budžet i sama liberalska vlada predviđali su da će manjak u 2022. biti još veći.
U svom aprilskom budžetu, ministarka finansija Chrystia Freeland prognozirala je da će deficit za 2021-2022. dostići 113,8 milijardi dolara.
Sličan fenomen već pogađa prognoze federalnog budžeta 2022/2023. Dok su federalni računovođe prvobitno sumnjali da će manjak za ovu godinu dostići 52,8 milijardi dolara, ranije ovog meseca parlamentarni službenik za budžet smanjio je taj iznos za pola, na 25,8 milijardi dolara.
Ako se ispostavi da je Kanada manje u rupi nego što se očekuje, to je uglavnom zato što je Ottawa iskusila nalet dodatnih poreskih prihoda, kao i neočekivane stope odustajanja Kanađana od pandemijske pomoći i njihovog vraćanja na posao.
“Prihodi su porasli za 96,8 milijardi dolara… što odražava široko zasnovano povećanje prihoda kako su blokade zbog COVID-19 ublažene, mere federalne vlade prema (Planu hitnog odgovora) su smanjene i opšta ekonomska situacija se poboljšala”, stoji u javnim računima. Ironično, čak i sa tako ogromnim deficitom, fiskalna godina 2021-2022 i dalje će ostati upisana u istoriju, jer je jedna od najoštrijih relativnih padova državnog zaduživanja. Ali to je samo zato što je prošlogodišnji deficit bio tako neverovatno visok: lavina potrošnje za hitne slučajeve COVID-a na kraju je povećala budžet za 2020.-2021. na 381,6 milijardi dolara .
Međutim, kada se posmatra izolovano, 90,2 milijarde dolara je i dalje značajno više od deficita koji je Kanada objavila na vrhuncu velike recesije 2008. godine. Te godine Kanada je imala 55,6 milijardi dolara novog duga, što je sadašnjih 73,4 milijarde dolara prilagođeno inflaciji.
U stvari, ako zanemarite fiskalnu godinu 2020-2021, poslednji put kada se Kanada približila ovako visokom budžetskom deficitu bilo je početkom 1980-ih. U poslednjem budžetu premijera Pierrea Trudeaua pre njegove ostavke 1984. deficit je dostigao ekvivalent sa sadašnjom inflacijom od 92,7 milijardi dolara.
I iako je Kanada prošle godine nabacila dodatnih 90,2 milijarde dolara na dug, ekonomija je rasla dovoljno brzo da je neto rezultat bio da je kanadski dug prema BDP-u zapravo opao. U 2022. godini iznosio je 45,5 posto, u poređenju sa 47,5 posto prethodne godine.
FOTOGRAFIJA VLADE KANADE.
SERBIANNEWS/CANADA