Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je da je rod malina ove godine zbog vremenskih nepogoda, mraza i suše za najmanje 50 odsto manji u odnosu na prosečan od oko 82.000 tona, a i proizvodnja kupina je prepolovljena.
„U najvećem malinarskom kraju u Arilju i Ivanjici završava se berba jesenjih malina i rod će biti na najmanje 50 odsto manji od prosečnog od oko 82.000 tona. Kada se svede bilans teško da će prinos biti oko 40.000 tona“, rekao je Radović.
Dodao je da je prosečna otkupna cena najvećeg broja sorti bila od 415 do 430 dinara, osim najkvalitetnije sorte enrosadira koja se još bere i prodaje po ceni od 600 do 700 dinara po kilogramu. On je rekao da, iako je ove godine cena malina visoka, da ne može u potpunosti da pokrije troškove proizvodnje i gubitak na slabom prinosu.
Radović je rekao da će sledeće godine ukupan rod malina u Srbiji biti još manji, jer su ovogodišnje visoke temperature i suša onemogućili razvoj podmladaka i da su sadnice na nekim parcelama „spržene“.
Proizvođači malina, prema njegovim rečima, treba da iskoriste dobru odluku Ministarstva poljoprivrede da subvencioniše sadni materijal u iznosu od 90 odsto, kako bi se malinjaci obnovili kvalitetnijim sadnicama sa boljim prinosom.
„Malinjaci u Srbiji moraju da se obnove sertifikovanim sadnim materijalom, kako bi se povećao prinos po hektaru, a smanjili gubici zbog slabog roda i bolesti malinjaka“, rekao je Radović.
Proizvođači kupina, koji zbog zakasnele vegetacije, tek sada privode berbu kraju, rekli su da nisu zadovoljni, iako je cena od 250 do 300 dinara po kilogramu, jer je i rod kupina smanjen zbog suše, više nego malina.
Zoran Stojanović iz Ražnja, koji je uništio najveći deo plantaže kupina, rekao je da ni izuzetno visoka cena kupina ove godine neće biti dovoljno jak motiv da oni koji su zbog bagatelne cene u poslednjih pet godina od 30 do 50 dinara po kilogramu iskrčili plantaže kupina.
„Ove godine je ‘preterana’ cena kupina, ali ko je uništio plantažu neće je zbog dobre cene jedne godine obnavljati, jer je pet poslednjih godina kupine prodavao u bescenje i nije mogao da pokrije troškove proizvodnje“, rekao je Stojanović.
Dodao je da bi bilo bolje da cena kupina bude niža nego ove godine, a realna bi bila od 120 do 140 dinara po kilogramu, ali je za proizvođača najvažnije da bude stabilna.
Srbija je, prema njegovim rečima, imala između 5.000 i 7.000 hektara pod kupinom, a u poslednje dve-tri godine zbog cene od 30 dinara uništene su plantaže i procenjuje se da ih sada ima na oko 1.500 hektara.
