Nova studija nagoveštava da se promene u mozgu povezane sa starenjem mogu objasniti zašto se čini da vreme sve brže prolazi sa svakom narednom godinom
Фото Фрипик
Naučnici su možda bliži razumevanju zašto vreme izgleda da prolazi brže kako starimo — a skeniranje mozga ljudi koji gledaju staru seriju Alfreda Hičkoka pomoglo im je da odgovore na ovo trajno pitanje.
U studiji objavljenoj u časopisu Communication Biology naučnici su izvukli podatke iz Kembridž centra za starenje i neuronauku- dugoročnog istraživačkog projekta starenja mozga. Ukupno 577 ljudi je prethodno gledalo odlomak iz stare televizijske serije „Alfred Hičkok predstavlja” – tačnije, osam minuta epizode pod nazivom „Bang! Mrtav si”. Dok su učesnici studije gledali snimak, snimani su funkcionalni MRI (fMRI) snimci- ovi snimci bi pružili meru kako se moždana aktivnost učesnika menjala tokom vremena. Ovaj poseban snimak je izabran jer su prethodna istraživanja pokazala da, u poređenju sa drugim video snimcima, izaziva najsinhronije obrasce moždane aktivnosti kod širokog spektra gledalaca. To ga čini idealnim za proučavanje kako mozak deli i prati događaje koji se odvijaju. U vreme kada su skeniranja mozga napravljena, učesnici su imali između 18 i 88 godina. Istraživači su dobili pristup ovim postojećim fMRI snimcima i koristili su takozvanu Gridi Stejt Boundari Bear (GSBS) da bi ih analizirali. Kao što ime sugeriše, ovaj kompjuterski algoritam detektuje prelaze između stabilnih obrazaca moždane aktivnosti. To radi „pohlepno” – to jest, identifikuje ove promene iz trenutka u trenutak, bez uzimanja u obzir ukupne strukture narativa na dužem vremenskom nivou. Tokom osmominutnog snimka, mozgovi starijih učesnika su ređe prelazili u nova stanja aktivnosti, a ta stanja mozga su kod njih trajala duže nego kod mlađih učesnika. Ovaj obrazac je bio dosledan u celom starosnom rasponu od 18 do 88 godina.
„Ovo sugeriše da duža i, stoga, manje neuronskih stanja u istom periodu mogu doprineti tome da stariji odrasli doživljavaju vreme kao da brže prolazi”, napisali su istraživači u svom izveštaju. Ovo se poklapa sa idejom vremena koja datira još od Aristotela: Što se više značajnih događaja desi u datom vremenskom periodu, to subjektivno deluje duže. Novi rezultati ukazuju na mogućnost da ako mozak starijih osoba beleži manje „događaja” u datom vremenskom okviru, možda je to razlog zašto vreme izgleda kao da leti.
Iako je ovo za sada samo hipoteza, „ideja da ovo može uticati na percepciju i pamćenje u svakodnevnom životu, uključujući osećaj da subjektivno vreme izgleda brže prolazi sa godinama, deluje mi veoma verovatno”, rekao je Đorđo Valortigara, neuronaučnik sa Univerziteta u Trentu u Italiji.
Autori su svoja zapažanja da starije odrasle osobe pokazuju manje prelaza između neuronskih stanja pripisali fenomenu poznatom kao neuronska dediferencijacija povezana sa starenjem, piše Live Science. U ovom procesu, aktivnost različitih oblasti mozga postaje manje specifična sa godinama. Na primer, kod mladih ljudi, grupe neurona u regionima koji selektivno reaguju na lica selektivnije reaguju na lica kao kategoriju, ali kod starijih ljudi, ove grupe neurona se češće pale za objekte koji nisu lica. Ova generalizacija – na nivou širih grupa neurona, a ne pojedinačnih neurona – može biti tačna za mozak u celini i može otežati prepoznavanje gde se jedan događaj završava, a drugi počinje, predložili su autori studije.
Međutim, neuronska dediferencijacija možda ne objašnjava u potpunosti zašto vreme leti kada ste stariji.
Joana Sadura, lingvistkinja na Univerzitetu Marija Kiri-Sklodovska u Poljskoj, proučava kako jezik oblikuje našu percepciju vremena. Ona je za Live Science rekla da je hipoteza naučnika dobro utemeljena, ali je dodala da takođe moramo uzeti u obzir da svako od nas ima dve vremenske skale. Društvo linearno deli vreme na sate, dane i godine, dok naša unutrašnja skala prati logaritamske zakone. Na primer, godina je 20 odsto dosadašnjeg života petogodišnjaka, ali samo dva odsto života pedesetogodišnjaka. Stoga, percepcija vremena zavisi ne samo od broja neuronskih „događaja“ u mozgu, već i od unutrašnjeg nelinearnog načina na koji merimo vreme. Istraživači su primetili da starije osobe i dalje mogu učiniti da se vreme subjektivno oseća ispunjenijim.
„Učenje novih stvari, putovanja i bavljenje novim aktivnostima mogu pomoći da se vreme oseća prostranije kada se gleda unazad“, rekla je koautorka studije Linda Gerligs navodeći i da su možda još važnije društvene interakcije i aktivnosti koje donose radost, što takođe može doprineti potpunijem osećaju vremena.
