Zašto vas dijetalna gazirana pića čine još gladnijim
U nekim slučajevima razlog za stalni osećaj gladi ne leži u tome šta i koliko jedete, već u onome što pijete uz obroke. Gazirana pića bez šećera mogu objasniti zašto nikako ne možete da se zasitite, bez obzira na to koliko jedete – a tajna leži u načinu na koji mozak reaguje na zaslađivače, koji su glavni sastojak ovih napitaka.
U teoriji, glad bi trebalo da nestane nakon što završite sa obrokom, ali u stvarnosti nije uvek tako. Ako često pijete dijetalna gazirana pića – to jest, ona sa zaslađivačima umesto šećera – to može biti razlog zašto nekada deluje da vam je želudac kao rupa bez dna.
Ovi napici mogu da imaju veliki uticaj na signale sitosti u mozgu. Zaslađivači u njima, poput aspartama, sukraloze, stevije i eritritola, ne sadrže kalorije, ali upravo to može dovesti do zabune u telesnim signalima. Mozak očekuje unos kalroja, pa samim tim i energije nakon što oseti slatkoću, ali ga ne dobija, što može uzrokovati dodatni osećaj gladi i povećati apetit.
Važno je napomenuti da ovaj efekat nije jednak kod svih, a posebno izražen osećaj gladi nakon kozumiranja gaziranih pića bez šećera uočen je kod žena i osoba sa gojaznošću, pokazala su istraživanja. Kod ovih ispitanih grupa, u delu mozga zaduženom za regulisanje gladi reakcija na nekalorične zaslađivače je intenzivnija, što znači da su one sklonije prejedanju nakon konzumiranja dijetalnih napitaka sa zaslađivačima.
Još uvek nije jasno da li su ovi pojačani odgovori uzrok ili posledica gojaznosti, ali je poznato da brojne telesne funkcije, uključujući i način na koji mozak reaguje na hranu, mogu biti izmenjene kod osoba sa viškom kilograma.
Ako želite da bolje razumete svoju glad i izbegnete prejedanje, preporuka je da se izbegavaju i šećerna i dijetalna pića sa zaslađivačima. Dok šećer u slatkim napicima svakako može doprineti povećanju telesne težine, nekalorični zaslađivači mogu vas podsvesno navesti da pojedete više nego što vam je potrebno.
Pored toga, imajte u vidu da se signali gladi mogu lako pomešati sa žeđu. Telu je ponekad potrebna samo voda, ali mozak šalje signal koji možemo protumačiti kao glad. Redovna hidracija može pomoći u boljem raspoznavanju tih signala.
Ne treba da zaboravimo ni da unos svih potrebnih hranljivih materija, poput proteina, složenih ugljenih hidrata, zdravih masti i vlakana utiče na osećaj sitosti i sprečava brzo pojavljivanje gladi. Pored ishrane, i loš san, visok nivo stresa, kao i konzumiranje obroka dok nam pažnju odvlače druge stvari (posao, serija, čitanje), mogu poremetiti osećaj sitosti, prenosi “Hafington post”.
Ako ste sigurni da vodite računa o svemu, ali i dalje osećate konstantnu glad, moguće je da postoji neki zdravstveni uzrok ili neželjeni efekat lekova.
