Koraci koji slede u Venecueli zasad su neizvesni. Da li će SAD postaviti novog lidera ili će se povući? Ako na vlast dođe Marija Korina Mačado, koju mnogi smatraju legitimnim liderom zemlje, da li će vlada i vojska stati uz nju ili će joj se suprotstaviti, što bi dovelo do haosa? Čak i ako je u početku prihvati većina državnog aparata, postoje elementi koji bi mogli da pruže otpor novoj administraciji. Ali šta to znači za tržište nafte?
Uobičajeno je da u slučaju političkih potresa u velikom proizvođaču nafte cene skoče, makar samo na nekoliko sati ili dana. Uloga Venecuele na svetskom tržištu nafte danas je tek senka nekadašnje, sa izvozom od oko 500.000 barela dnevno. S obzirom na to da na tržištu trenutno postoji višak ponude koji je oko četiri puta veći od tog iznosa, gubitak ove količine imaće samo minimalan efekat, osim u prvim satima.
Maduro je imao značajnu podršku u vojsci i delovima državnog aparata, u suštini kupujući lojalnost onim prihodima od nafte koji su mu još bili na raspolaganju. On, kao i njegov prethodnik Ugo Čaves, imao je podršku siromašnijih slojeva, čiji su položaj pokušavali da poboljšaju kroz izdašne socijalne programe. Iako je to bio jedan od razloga njihovog dugog ostanka na vlasti, s obzirom na razaranje velikog dela privrede usled agresivne etatističke politike, ta podrška je verovatno oslabila. To znači da je masovni otpor malo verovatan. Ako se pretpostavi da vlast preuzme režim Mačadove, šta bi se moglo dogoditi?
Potencijalni otpor radnika u naftnoj industriji
REUTERS/Bruno Kelly
REUTERS/Bruno KellyVeća pretnja snabdevanju naftom bila bi to da naftni radnici odbiju da rade ili čak aktivno sabotiraju proizvodnju. To bi značilo da bi poremećaji u snabdevanju trajali mesecima, a ne danima.
Međutim, iako je režim nastojao da zadrži podršku tog sektora, anegdotski izveštaji o osiromašenim radnicima sugerišu da će većina barem pasivno reagovati na Madurovo svrgavanje. Čak i oni ključni radnici koji su osećali lojalnost prema vlasti nisu slepi na razmere pustošenja koje je nastalo. Ako (sadašnja) opozicija novom režimu uspe da organizuje opšti otpor i proteste, radnici bi mogli aktivno da ometaju rad, ali to deluje malo verovatno.
Važno je shvatiti da je industrija godinama bila lišena kapitala i da se pad proizvodnje može preokrenuti. Čak i osnovno održavanje moglo bi da poveća proizvodnju za oko 500.000 barela dnevno u roku od četiri do šest meseci od trenutka kada radovi započnu. Ako Mačadova i njeni saveznici relativno brzo uspostave čvrstu političku kontrolu, takvi radovi mogli bi da počnu već za nekoliko meseci. Ali ako opozicija uspe da ometa napore nove vlade da uspostavi punu kontrolu i krene napred, taj proces može trajati znatno duže.
Oporavak proizvodnje do leta
Vremenski okvir za naftnu industriju verovatno podrazumeva bar kratkotrajni poremećaj u radu. Uz gotovo potpuno obustavljanje snabdevanja tokom nekoliko dana. Nakon toga, nova vlada bi trebalo da obnovi proizvodnju na nivoe pre svrgavanja, odnosno oko 500.000 barela dnevno izvoza. Nafta koja je bila zadržana van tržišta verovatno bi dobila zeleno svetlo SAD za plasman. Ali se ne smatra da su te količine velike.
Postoji dobra šansa da će do ovog leta proizvodnja biti vraćena na nivo pre svrgavanja i da će potom rasti, potencijalno dodajući još 500.000 barela dnevno do kraja godine. To samo po sebi ne bi bilo dovoljno da izvrši snažan pritisak na tržište, ali u trenutku kada višak ponude raste, predstavlja dodatni udarac. Nova venecuelanska vlast će gotovo sigurno želeti da što brže poveća proizvodnju. I verovatno neće biti spremna da odgovori na eventualne zahteve OPEK+ za uzdržavanje.
Drugi faktori
Delcy Rodriguez via Instagram/Handout via REUTERS
Delcy Rodriguez via Instagram/Handout via REUTERSDugoročno gledano, Venecuela ima ogromne rezerve i veliki proizvodni kapacitet koji je nedovoljno iskorišćen zbog lošeg održavanja. Obnova te proizvodnje bila bi mnogo lakša nego stvaranje novih kapaciteta u većini drugih delova sveta. Ali, zahteva vladu koja može da potpisuje ugovore i privlači investicije.
U slučaju Iraka nakon pada Sadama Huseina, bile su potrebne godine da se revidira naftno zakonodavstvo. Takav scenario je u Venecueli posle svrgavanja manje verovatan, ali nije nemoguć.
Tržište nafte je ove godine već pod ozbiljnim pritiskom. A jedino što bi moglo da pruži podršku cenama jeste mogućnost strožih sankcija Iranu i/ili Rusiji od osnažene Trampove administracije. OPEK+ i Saudijska Arabija mogli bi da posmatraju izgled da će venecuelanska nafta rasti tokom godine i da to iskoriste kao izgovor za dodatno smanjenje kvota. Čak i više nego što bi bilo potrebno da se nadoknade nove isporuke iz Venecuele. Trenutna situacija izgleda kao da to i zahteva.
