Uprkos obećanjima vlade da će sniziti troškove mobilnih telefona i naporima da promovišu veću konkurenciju na tržištu, mnogi Kanađani smatraju da plaćaju previše.
Ali industrija će ispričati drugačiju priču: tržište sa žestokom ili barem adekvatnom konkurencijom i kompanijama koje Kanađanima pružaju stope uporedive sa ostatkom sveta uprkos izuzetnim izazovima.
Istraživanje tržišta o troškovima telekomunikacionih usluga u Kanadi otkrilo je da mnoga od industrijskih objašnjenja visokih cena ovih usluga – skupe operativne marže i retka kanadska populacija, na primer – nisu dovoljna da objasne niže cene u drugim zemljama i čak i između nekih provincija.
„Ja sam snežna ptica, i [kada] koristim uslugu u Meksiku od Telcela, ona košta 200 pezosa, što je oko 14 dolara mesečno u Kanadi“, rekao je Cam Moody iz Quebec. Moodyju, kao i mnogim kanadskim putnicima, dosta je vraćanja kući s putovanja po višim cenama bežičnih usluga nego u drugim zemljama.
„Dobijam tri giga podataka i imam pozive u Meksiko, Kanadu i Sjedinjene Države. Zašto je Kanada tako skupa?“ on je rekao.
Kanadske cene i dalje među najvišim u svetu
Rewheel, nezavisna kompanija za istraživanje telekomunikacija sa sedištem u Finskoj, dva puta godišnje objavljuje izveštaje o cenama mobilnih podataka u 50 zemalja širom sveta. Njegov najnoviji izveštaj, objavljen u maju prošle godine, još jednom je svrstao Kanadu među najskuplje zemlje.
Kanadska cena po gigabajtu je sedam puta skuplja od Australije, 25 puta od Irske i Francuske i 1.000 puta više od Finske, navodi se u analizi.
Marketplace je izračunao upotrebu podataka uobičajenih zadataka mobilnog telefona koristeći Rewheel-ovu analizu cene po gigabajtu kako bi te brojke stavio u perspektivu.
Na primer, pet minuta skrolovanja Instagrama koštalo bi oko pola centa u Francuskoj, dok bi u Kanadi koštalo 20 centi. Preuzimanje polusatne emisije sa YouTube-a koštalo bi osam centi u Irskoj i 1,03 dolara u Kanadi. Preuzimanje cele sezone Wednesday sa Netflixa koštalo bi oko 1,62 dolara u Australiji i 10,22 dolara u Kanadi. (Sve cene su u kanadskim dolarima .)
„Kanada nije bila jedna od najskupljih zemalja kada sam počeo meriti pre desetak godina“, rekao je Antonios Drossos, izvršni partner i istraživač u Rewheel-u. On kaže da iako cene u Kanadi padaju, one padaju mnogo sporije nego u većini drugih zemalja.
Cena po gigabajtu nije jedina mera za poređenje pristupačnosti bežične mreže u različitim zemljama. Nekoliko akademika u Kanadi i širom sveta merilo je trošak korištenja mobilnih podataka koristeći različite metodologije i skupove podataka, ali kako god da je podelite, Kanada gotovo uvek izlazi među najskuplje.
Zapravo, kanadska radio-televizijska i telekomunikacijska komisija (CRTC) je u svom pregledu mobilnih bežičnih usluga u Kanadi 2021. otkrila da je jedini izveštaj u kojem Kanada nije bila skuplja (koji je Telus dostavio regulatoru) bio pogrešan, jer je “ veštački snizio prosečnu cenu” isključivanjem mnogih tipova planova iz analize.
Savezna vlada pokušala je da se pozabavi cenama mobilnog interneta 2020. godine kada je tadašnji ministar inovacija Navdeep Bains zahtevao od kompanija da smanje troškove svojih planova s malo podataka za najmanje 25 posto, ili će se suočiti s većom regulacijom industrije. Ministarstvo kaže da su kompanije postigle ta smanjenja .
Međutim, kritičari kažu da vlada mora učiniti više ako želi da industrija prestane naplaćivati Kanađanima.
„Jedina stvar koja ima ekonomskog smisla kada imate tri igrača [svakog] koji imaju oko jednu trećinu tržišta je da održavate nivoe cena na isto, ili čak pokušavate da ih povećate“, rekao je Drossos.
„Kada novi operater dođe na tržište i krenete od nule i želite da izgradite tržišni udeo od 15-20 posto… morate učiniti nešto drugačije da biste privukli te klijente.“
Theobald McDonald koristi svoj mobilni telefon u Dablinu u Irskoj. Kaže da je šokiran razlikom između kanadskih i irskih cena. (CBC)
Drossos kaže da je posmatrao pad cena na nekoliko tržišta širom sveta sa samo jednim takozvanim maverick disruptorom, koji je ušao na tržište sa znatno nižom cenom i uzdrmao status quo.
Francois-Phillipe Champagne, ministar za inovacije, nauku i industriju koji je odgovoran za nadzor CRTC-a i telekomunikacijske industrije, nije imao vrema za intervju za Marketplace , ali je u izjavi rekao da je njegovo ministarstvo „predano da nastavi raditi sve [to] može učiniti život Kanađanima pristupačnijim.“
Velika trojka ima veći deo konkurencije
Kada je u pitanju konkurentski krajolik u Kanadi, većina Kanađana ima više od jedne opcije pri odabiru svog bežičnog provajdera, a možda čak i jeftinog brenda. Ali Rogers, Bell ili Telus zapravo poseduju mnoge od tih robnih marki.
Marketplace je otkrio da su u provincijama u kojima postoji dodatni veliki regionalni konkurent koji nije bio u vlasništvu Rogersa, Telusa ili Bella (ili su ga tek nedavno kupili), cene koje su nudile velika trojka su bile jeftinije.
Velika trojka za Saskatchewan i Manitobu ima manje cene po 10 dolara u odnosu na iste planove koji se nude u Ontariju ili Britanskoj Kolumbiji. Korporacija Sasktel je glavni konkurent u Saskatchewanu, a MTS je donedavno bio glavni nezavisni konkurent koji je snižavao cene u Manitobi. (Bell je kupio MTS 2017.)
U Kvebeku, gde je Videotron glavni igrač, web stranice takođe prikazuju više opcija, uključujući budžetske opcije s nižim dopuštenim brojem gigabajta.
Biro za konkurenciju je izvršio detaljnu reviziju kupovine Bell-MTS-a 2017. godine i otkrio je da su cene mobilnih bežičnih mreža u Saskatchewanu, Thunder Bay-u, Quebec-u i Manitobi — svim područjima koja su imale snažnog regionalnog konkurenta — bile znatno niže nego u ostatku Kanade. , gde „koordinisano ponašanje između Bella, Telusa i Rogersa“ uzrokuje veće cene mobilnih uređaja.
Osnivač Wind-a kaže da ga je velika trojka izbacila
U Francuskoj su cene decenijama niske, a stručnjaci kažu da je to zato što već dugi niz godina imaju zdravu konkurenciju. Irska je, međutim, imala cene slične Kanadi pre 2014. godine, kada su novi konkurenti ušli na tržište i drastično spustili cene. Rewheelovo istraživanje pokazuje da je otkako su ove maverick kompanije pokrenute u Irskoj, minimalna mesečna cena za paket pametnih telefona plus 10+ gigabajta pala za 86 posto.
„Mogu doneti pravu nezavisnu konkurenciju na tržište… to je bila teza pokretanja Winda“, rekao je Anthony Lacavera, osnivač i bivši izvršni direktor kompanije Wind Mobile, koju je pokrenuo 2008.
Savezna vlada je upravo odlučila da je potrebno preduzeti mere za jačanje konkurencije na bežičnom tržištu i uspostaviti politike koje zahtevaju od postojećih kompanija da dele tornjeve s novim učesnicima i da im omoguće roming na njihovim mrežama. To bi značilo da bi nove kompanije mogle ponuditi pokrivenost nacionalnim uslugama čim se pokrenu.
Lacavera je želio da bude kanadski operater, i uspeo je – neko vreme – ponuditi niže cene od postojećih. Za razliku od velike trojke, njegov posao je bio fokusiran isključivo na mobilnu bežičnu mrežu, a ne na kablovske, fiksne i kućne internet pakete.
„To je bila stvarna pretnja za Bell, Telus i Rogers i tako su pritisli vladu, lobirajući protiv našeg ulaska na tržište“, rekao je Lacavera. „Podcenio sam protiv kakvog ću se lobija suočiti.“
Velika trojka su se, kaže, borila da Wind od početka ne opstane, tvrdeći da je Lacavera imao previše stranih ulaganja, što je odložilo Windov ulazak na tržište za više od godinu dana.
Sledeća prepreka bila je pokušaj da se osigura da njegovi pretplatnici imaju pristup podacima u romingu. CRTC je otkrio da je Rogers naplaćivao Windu „mnogo puta više“ za roaming na svojoj mreži, od cene koju je ponudio svojim korisnicima ili drugim mobilnim operaterima, uključujući operatere sa sedištem u SAD-u
„Naravno da nismo bili u mogućnosti da ponudimo roming Kanađanima“, rekao je Lacavera.
Iako je zakon takođe trebao omogućiti novim konkurentima da dele tornjeve, otkrio je da mora graditi nove, često odmah pored postojećih tornjeva.
„Izgradili smo 1.564 ćelijske lokacije“, rekao je Lacavera.
Na kraju je, kako je rekao, pritisak od strane čelnika postao prevelik.
„Na kraju… bio sam primoran da prodam Wind“, rekao je.
„Nešto više cene“ opravdano, kaže stručnjak
Bell, Telus i Rogers nisu hteli dati intervju pred kamerom za Marketplace, jer su bila pitanja o cenama, kao i taktikama konkurencije. Rogers je napomenuo da su cene pale u poslednjih šest godina, a i Rogers i Bell su se obratili kanadskom udruženju za bežične telekomunikacije (CWTA) radi komentara.
CWTA je rekao Marketplace-u u izjavi da „jednostavno košta više za upravljanje bežičnim mrežama u Kanadi nego u većini drugih zemalja“, napominjući da Kanada ima relativno malu gustoću stanovništva zbog čega je teže nadoknaditi troškove.
Ali industrija nije sama kada je u pitanju finansiranje telekomunikacijske infrastrukture u Kanadi – dolari federalnih i pokrajinskih poreskih obveznika doprinose tim troškovima. Savezna vlada je uložila 7,6 milijardi dolara u telekomunikacionu infrastrukturu od 2015. godine, dok su pokrajinske vlade doprinele sa još puno milijardi. Samo Ontario je u tom vremenskom okviru uložio 4 milijarde dolara kako bi doveo internet do udaljenih zajednica u kojima kompanije ne grade infrastrukturu.
U međuvremenu, margina profitabilnosti industrije (zarada pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) je viša od marže međunarodnih kolega.
„Postoji osnovna ekonomija koja opravdava nešto više cene u Kanadi“, rekao je Ben Klass, istraživač u kanadskom projektu medijske koncentracije i doktorant na Univerzitetu Carleton. Ali kompanije u Kanadi idu predaleko.
„Zemlje sa sličnom niskom gustinom naseljenosti, kao što su skandinavske zemlje, a posebno Australija… uprkos sličnoj ekonomiji, zemlje sa sličnim položajem ipak nude usluge za znatno manje ili za znatno bolje količine podataka“, rekao je.
Klas kaže da je australijska vlada preduzela korake kako bi osigurala da tržište bude konkurentnije, poput dopuštanja kompanijama u stranom vlasništvu da uđu na tržište.
„Iako oni ne žele direktno regulisati cijenu mobilnih usluga, koju ljudi plaćaju tamo, mislim da su preduzeli mere koje su osigurale da tržište ostane dinamičnije nego što je ovde“, rekao je.
Klas kaže da se Kanada nalazi na „prelomnoj tački“ i da vlada treba da obnovi svoju posvećenost podsticanju konkurencije u industriji, ili da napravi drastične zakonske promene kako bi se uvukla u monopolskiju.
Lacavera kaže da uprkos izazovima s kojima se suočio u konkurenciji u industriji, želi se vratiti u nju.
„Propisi koji danas stoje na papiru izgledaju prilično dobro… ali je pitanje sprovođenja ovih propisa“, rekao je on.
Lacavera je nedavno ponudio otkup svoje stare kompanije, koja je sada Freedom Mobile i u vlasništvu je Shaw-a. Freedom će, međutim, verovatno biti prodat kompaniji Videotron sa sedištem u Kvebeku, u sklopu Rogersovog dogovora o kupovini Shaw-a, što bi moglo biti učinjeno do 31. januara ako žalba biroa za zaštitu konkurencije na odluku Tribunala za zaštitu konkurencije da zeleno svetlo da spajanje bude uspešno.
Klass kaže da iako bi biro za konkurenciju mogao izgubiti bitku da blokira spajanje, on se nada da će muka uticati na konsultacije o budućnosti politike konkurencije u Kanadi koje je ministar Champagne pokrenuo u novembru.
„Nekako se nadam da bismo zbog loše odluke [tribunala] mogli dobiti neku progresivnu reformu u širem sistemu,“ rekao je on.
SERBIANNEWS/CANADA
