Dok se omikron širi Severnom Amerikom, odgovori SAD i Kanade ne bi trebali biti puno različiti. Američke države su uglavnom otvorene za poslovanje, dok su kanadske provincije zatvorene.
Razlika se uglavnom svodi na aritmetiku: američki zdravstveni sistem, koji daje prioritet slobodnom tržištu, ima više bolničkih kreveta po glavi stanovnika nego što to čini kanadski sistem kojim dominira vlada.
„Ne zalažem se za američki tržišno vođen sistem“, rekao je Bob Bell, lekar koji je vodio zdravstvenu birokratiju u Ontariju od 2014. do 2018., a pre toga nadgledao Univerzitetsku zdravstvenu mrežu u Torontu. “Ali ja kažem da smo u Kanadi preterano ograničili kapacitete bolnica.”
Posledice toga se osećaju u celoj ekonomiji. U Ontariju su zatvoreni restorani, koncertne dvorane i teretane, dok u Kvebeku rade stvari do 22 sata, kada je policijski čas a i zabranjene su crkvene službe. Britanska Kolumbija obustavila je venčanja i sahrane u zatvorenom prostoru.
Ograničenja bolničkog kapaciteta uključuju i jedinice intenzivne nege. Sjedinjene Američke Države imaju jedan krevet na intenzivnoj nezi sa osobljem na 4.100 ljudi, na osnovu podataka iz bolnica koje podnose izveštaj američkom odeljenju za zdravstvo i socijalne usluge. Ontario ima jedan krevet intenzivne nege na svakih 6.000 stanovnika, na osnovu podataka pokrajinske vlade i najnovijih procena stanovništva.
Naravno, kapacitet bolnice je samo jedan od načina merenja uspeha zdravstvenog sistema. Sve u svemu, Kanađani imaju bolji pristup zdravstvenoj zaštiti, žive duže od Amerikanaca i retko bankrotiraju zbog medicinskih računa. Stopa smrtnosti od COVID-19 u Kanadi je trećina stope u SAD-u, što je odraz šire upotrebe zdravstvenih ograničenja u Kanadi i njenog kolektivističkog pristupa zdravstvenoj zaštiti.
Ipak, pandemija je razotkrila jedan kompromis koji Kanada pravi sa svojim univerzalnim sistemom: njene bolnice su manje sposobne da podnesu veliki nalet pacijenata.
Situacija je posebno teška u Ontariju. Na nacionalnom nivou, Kanada ima manje bolničkih kapaciteta nego SAD. Ali čak i među kanadskim provincijama, Ontario prolazi najgore. Imao je jedan bolnicki krevet na svakih 800 stanovnika, prema Kanadskom institutu za zdravstvene informacije. Tokom istog perioda, prosečan odnos u ostatku Kanade bio je oko jedan krevet na svakih 570 stanovnika.
To ostavlja zdravstveni sistem pokrajine u nesigurnom položaju kad god stigne novi talas COVID-19.
„Matematika nije na našoj strani“, rekao je premijer Ontarija Doug Ford u ponedeljak kada je najavio novo zatvaranje škola i preduzeća ove nedelje kako bi ublažio pritisak na bolnice u pokrajini. Pokrajina ima skoro 2.300 ljudi hospitalizovanih sa COVID-19.
U sredu, nakon što je bolnica Brampton u predgrađu Toronta proglasila hitno stanje zbog nedostatka kreveta i radnika, gradonačelnik Bramptona, Patrick Brown, je tvitovao: “Potreban nam je nacionalni razgovor o neadekvatnim zdravstvenim kapacitetima i osoblju.”
Najveće usko grlo u sistemu je osoblje koje je potrebno za akutnu negu, posebno u hitnoj pomoci i jedinicama intenzivne nege, rekao je Bell. Kadrovska kriza postaje ekstremna tokom COVID talasa kada je veliki broj osoblja primoran da se izoluje kod kuće zbog infekcije ili izloženosti.
“Nismo uradili adekvatan posao razvoja kapaciteta koji će služiti potrebama ljudi u Ontariju”, rekao je Bell. “Jednostavno nema dostupnog kapaciteta.”
Stephen Archer, šef odseka medicine na Univerzitetu Queen’s u Kingstonu, Ontario, proveo je dve decenije radeći u bolnicama u Minneapolisu i Chicagu. Rekao je da čvrsto veruje da je kanadski sistem bolji i pravedniji.
Ipak, nazvao je “sramnim” videti kako bolnice u Torontu moraju premeštati pacijente s virusom u manje bolnice širom pokrajine, kao što se dogodilo prošle godine. Centar za zdravstvene nauke u Kingstonu, u kojem on radi, primio je više od 100 pacijenata sa COVID-om iz Toronta ranije tokom pandemije, što nije bilo iznenađenje, rekao je Archer, jer su bolnice u Ontariju preplavljene čak i kada je obicna sezona gripa.
“Mislim da je vrlo poštena kritika kanadskog sistema i sistema Ontarija to što pokušavamo da naše bolnice vodimo previše blizu kapaciteta,” rekao je on. „Nismo mogli da se nosimo sa blagim sezonskim bolestima kao što je grip i stoga smo bili u lošoj poziciji da se nosimo sa COVID-19.”
Osim bolničkih kapaciteta, Archer i Bell su naveli druge razloge za nejednakost u načinu na koji SAD i Kanada reaguju na nove epidemije. Kanađani više veruju svojoj vladi da deluje za veće kolektivno dobro i neće tolerisati nivo smrti i teške bolesti koje je Amerika pretrpela od COVID-a, rekli su.
David Naylor, lekar i bivši predsednik Univerziteta u Torontu koji je vodio federalnu reviziju kanadskog odgovora na epidemiju SARS-a 2003., rekao je da kapaciteti bolnica verovatno igraju veću ulogu u donošenju odluka u Kanadi nego u SAD-u, jer kanadski univerzalni sistem znači „dobrobit celokupne populacije koja je pogođena, ako se kapacitet zdravstvene zaštite destabilizuje.”
Ali on je takođe tvrdi da bi fokusiranje samo na bolničke kapacitete moglo biti pogrešno. “I Kanada i SAD imaju manji kapacitet od mnogih evropskih zemalja”, napisao je u e-mailu.
Najveća razlika između odgovora ovih zemalja na izbijanje COVID-a je kulturološka, tvrdi Naylor. U Kanadi, više nego u SAD-u, politika je vođena “kolektivističkim etosom” koji tolerise zatvaranja i druga ograničenja javnog zdravlja kako bi se bolnice sprečile propasti.
“Američki pristup je neobjašnjiv sa obzirom na naučnu i medicinsku moć SAD”, rekao je Naylor. „Sa žaljenjem, moram reći da je radikalna neuspešnost Amerike u zaštiti svojih građana od virusnih bolesti i smrti simptom dublje ukorenjene političke slabosti u njihovoj zemlji.
SERBIANNEWS/CANADA
