Roveri koji su poslati na Mars imaju zadatak da utvrde da li postoji ili je postojao život na Crvenoj planeti. Međutim, oni su možda više puta bili u kontaktu sa mikroskopskim oblicima života, a da ništa nisu uspeli da registruju, jednostavno zato što njihovi instrumenti nisu dorasli tom zadatku.
Naučnici koji su sproveli istraživanje tvrde da će život na Marsu nastaviti da nam izmiče ukoliko ne poboljšamo performanse naših instrumenata da otkriju davno mrtve mikroorganizme. Posebno ukoliko je život za kojim tragamo postojao pre više milijardi godina kada je planeta bila toplija i vlažnija nego danas.
U čileanskoj pustinji Atakama postoji drevna delta nazvana Crveni kamen koja sadrži pesak i stene bogate hematitom i blatom. Geološki, ova oblast je prilično sličan delovima Marsa, zbog čega ga astrobiolozi često koriste kao model za Crvenu planetu.
Kada su istraživači u Čileu testirali minerale Crvenog kamena sa najboljim instrumentima koji su danas dostupni, otkrili su misteriozne detalje.
Skoro devet procenata genetskih sekvenci dobijenih korišćenjem sekvenciranja sledeće generacije spadalo je u kategoriju „neklasifikovanih”, dok se 40 procenata preostalih sekvenci nije moglo pripisati bilo čemu određenom.
Istraživači sa Autonomnog univerziteta u Čileu kažu da njihovi rezultati otkrivaju „neobično visok stepen filogenetske neodređenosti”.
Tim je predložio novi koncept koji predstavlja tu neizvesnost, nazvavši ga „tamnim mikrobiomom”. Ovaj termin se u suštini odnosi na mikroorganizme koje naučnici mogu otkriti genetskim sekvenciranjem, a da ne znaju tačno šta su, kako prenosi RTS.
„Tako”, pišu istraživači, „tamni mikrobiom Crvenog kamena može biti sastavljen od zaista novih postojećih vrsta koje se ne nalaze nigde drugde na Zemlji, ali takođe može biti da takav tamni mikrobiom zapravo predstavlja reliktnu zajednicu mikrobnih vrsta koje su naseljavale deltu Crvenog kamena u dalekoj prošlosti, čiji se bilo kakvi postojeći srodnici ne mogu naći u našim bazama podataka”.
Uzorci Crvenog kamena su takođe analizirani instrumentima za testiranje koji se koriste na Marsu ili su namenjeni za Mars, što pokazuje da je otkrivanje mikroorganizama daleko izazovnije, i da su rezultati veoma ograničeni.
Prošle godine, rover „Perseverans” je na Marsu pronašao je „jake tragove” organske materije kada se kretao kroz drevnu deltu reke. Pre toga, rover „Kjurioziti” je pokupio znakove organskih molekula i u pesku i u osušenom blatu.
To su obećavajuća otkrića, ali organska materija nije siguran znak života.
„Naše analize instrumenata za testiranje koji su na Marsu ili će biti poslati na Mars otkrivaju da, iako se mineralogija Crvenog kamena poklapa sa onom koju su detektovali zemaljski instrumenti na Crvenoj planeti, ovakve niske nivoe organskih materija će biti teško, ako ne i nemoguće otkriti u stenama Marsa u zavisnosti od korišćenog instrumenta i tehnike”, zaključuju istraživači.
„Sudeći po našim rezultatima najvažnije je doneti uzorke na Zemlju kako bi se utvrdilo da li je život ikada postojao na Marsu”.
NASA već godinama planira da preuzme uzorke sa Marsa kako bi ih izbliza proučili. Ali to je lakše reći nego učiniti. Odlazak na Mars i nazad zahteva mnogo složeniju svemirsku misiju. Datum za ovaj istorijski trenutak je trenutno određen za neko vreme u 2030-im ili 2040-im.
