Danilo je rođen u Kanadi. Prošlo je tri godine otkako se sa porodicom preselio u Srbiju, odakle su i njegovi roditelji. Počeo je da studira na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za Jutjub kanal “Attic life” podelio je glavni razlog zbog kojeg je izabrao Srbiju umesto Kanade, zašto mu više prijaju Srbi i da li srpski san zaista postoji.
“Bilo mi je prilično lako da se prilagodim srpskoj kulturi, mentalitetu, svemu tome. Rekao bih da je najveća promena koju sam doživeo bio društveni aspekt života ovde. U Kanadi ljudi generalno nisu društveni. Možeš godinama da deliš učionicu sa nekim i da nikada ne progovorite ni reč. To mi je bilo čudno, jer u Srbiji, na primer, prvog dana škole sam se rukovao sa 30 ljudi, sa svima u razredu.
To je bio ogroman šok za mene. Još jedan razlog zbog kojeg sam došao ovde, konkretno ja, ne samo porodica, jesu i cene nekretnina koje su tamo lude. Nije važno u kom si gradu. I nisu samo stanovi skupi, već i hrana i sve ostalo. Takođe se nisam slagao sa mnogim principima koje vlada ima u vezi sa imigracijom, LGBT pitanjima i slično”, rekao je Danilo.
Kako je istakao, zna da cene u Srbiji rastu, ali su još uvek podnošljivije.
“Mnogo stvari su još uvek jeftinije ovde nego u Kanadi. Na primer, plate u Kanadi mnogo više stagniraju nego ovde u Srbiji. Primetio sam da su u Srbiji više porasle nego tamo, a cene hrane i ostalih stvari u Kanadi su eksplodirale u poređenju sa Srbijom. Naravno, Srbija ima svoje ekonomske izazove, ali mislim da su ljudi još uvek u boljoj poziciji nego Kanađani. Na primer, hrana u Kanadi je stalno izuzetno skupa.
Hladija je zemlja i mora da uvozi mnogo iz Amerike, Meksika itd. Što se tiče stanovanja, na primer, moja porodica je 2007. kupila kuću u kojoj sam živeo za 190.000 dolara. Sviđa mi se, bila je dobra cena tada, ali pre korone, možda 2018-2019, vredela je 400.000. Kada smo je prodali 2022, prodali smo je za 750.000.
Ogroman skok cene u tako kratkom periodu. Da smo prodali kuću šest meseci ranije, možda bismo dobili 800.000. I bila je prosečna kuća, ništa posebno. Lokacija je bila lepa, ali nije bila blizu centra grada. Samo normalna kuća u nizu. Kao mladić, razmišljaš o budućnosti i pitaš se – mogu li to da priuštim? Naravno, teško je, jer vidiš stanove u Torontu, na primer. Najosnovniji stan je između 2.000 i 3.000 dolara mesečno, što je jako teško plaćati”, rekao je Danilo.
“S Kanađanima na distanci na trotoaru, a sa Srbima i do toaleta zajedno”
Kanađani su hladni ljudi, istakao je Danilo.
“Ne vole da razgovaraju uopšte. Osim što je Kanada hladna zemlja, ljudi generalno drže distancu. Ako vidiš nekoga na trotoaru u Srbiji, nije problem da prođe pored tebe ili kaže nešto lepo. A u Kanadi, ako se sretnete na trotoaru, trudite se da napravite što veću distancu jer nisu baš prijateljski nastrojeni.
Naravno, navikao sam se na to u Kanadi, jer sam tako odrastao. Kad sam došao u Srbiju, video sam koliko je drugačije. Ogroman šok za mene. Srbi vole sve da rade zajedno. Prvih nekoliko dana škole, prijatelj me je pitao: ‘Hoćeš li da idemo zajedno do toaleta?’. To mi je bilo čudno jer sam razmišljao zašto me pitaju da idem sa njima u toalet.
Ponekad jezik bude problem, ponekad šale koje ne razumem. U Kanadi sam uglavnom govorio engleski kod kuće. Otac je bio kamiondžija, stalno na putu. Većinu vremena pričali smo srpski kod kuće, ali majka nije bila zainteresovana, pa smo pričali šta hoćemo. Kada sam došao ovde, bilo je teško razumeti sve, posebno fakultetske stvari. Ono što u engleskom mogu da naučim za pet minuta, na srpskom mi treba 15-20 minuta”, otkrio je Danilo.
“U Srbiji volim sve – ćevape, pljeskavicu, punjene paprike”
Danilo je otkrio da obožava srpske specijalitete, ali da mu se državne institucije ne dopadaju.
“Samo ne volim lošu organizaciju, ali obožavam ljude, hranu i blizinu Evrope. Srbija je moj dom. Nije bilo dana da mi je Kanada nedostajala. Sad sam između Srbina i Kanađanina. Kanadski deo mene je radna etika. Ovde ljudi rade da prežive, nema srpskog sna. Ovde se ljudi raduju jednostavnom životu“, rekao je Danilo.
