Zašto je luksuzni sat na ruci mnogo više od pokazivača vremena?

Diplomirani inženjer saobraćaja, Strahinja Đorić, posvetio je svoj život ručnim časovnicima, pretvarajući ljubav prema satovima u profesiju. Njegov portal „Sat na ruci” danas je najuticajniji medij o satovima u jugoistočnoj Evropi, koji okuplja nekoliko stotina hiljada zaljubljenika u ovu oblast. Ovaj mladi stručnjak sarađuje s prestižnim svetskim brendovima, kao što su Jacob & Co, Hublot i Omega, istovremeno promovišući i savremene trendove i vrednosti vintidž časovnika. Iako po struci inženjer logistike, Strahinja kaže da je horologija za njega mnogo više od hobija – to je način života.

„Satovi nisu oduvek bili pojam prestiža”, započinje Strahinja razgovor za BIZLife. „Prvi ručni časovnici pojavili su se tek krajem 19. veka. U to vreme, merenje vremena postajalo je sve važnije zbog sve veće potrebe za organizacijom dana u industrijskom društvu. Ljudi su morali da se prilagode vremenskim okvirima, poput radnog vremena ili pauza na poslu. U početku, satovi su imali isključivo funkcionalnu svrhu. Tek s pojavom imućnih kolekcionara, poput Džejmsa Vorda Pakarda i Henrija Grejvsa, satovi postaju simbol prestiža. Oni su naručivali unikatne modele, takozvane piece unique satove, od najpoznatijih švajcarskih proizvođača, kao što je Patek Philippe. Taj trend je uveo ideju da posedovanje luksuznog sata nije samo praktično, već i statusno pitanje. Fascinantno je da su upravo američki kolekcionari odigrali ključnu ulogu u promovisanju švajcarskih satova kao simbola luksuza.”

Timepiece Theme. Luxury Hand Watch Displayed in Elegant Box. Dark Blue Color Grading Light.

Strahinja dalje ističe da se i danas pitanje prestiža kroz satove različito tumači:

„Nekima je luksuzni sat lična nagrada za postignuti uspeh, dokaz da su dostigli određeni nivo u životu. Drugima je to alat za pokazivanje društvenog statusa – nešto što nosite da biste impresionirali druge. Ima i onih koji satove koriste kao sredstvo za sticanje poverenja u poslovnom svetu, jer luksuzni časovnik često simbolizuje pouzdanost i stabilnost. Ipak, za neke od nas satovi su mnogo više od toga – oni su umetnost, istorija i strast. Naravno, ni svet satova nije imun na savremene sukobe, poput onog između starog i novog novca, što se ogleda u izboru satova.”

Kada se osvrće na razlike između luksuznih i običnih satova, Đorić ističe tri ključna elementa: brend, materijale i proizvodni proces. „Sve počinje od imena brenda”, objašnjava. „Brendovi kao što su Patek Philippe, Vacheron Constantin i Breguet nisu izgradili svoj ugled preko noći. Na primer, Vacheron Constantin postoji od 1755. godine, Breguet od 1775, a Patek Philippe od 1839. godine. Njihova tradicija je osnova prestiža. Zatim, tu su materijali – plemeniti metali, poput zlata, platine, pa čak i retkih legura koje se koriste isključivo u luksuznoj industriji. Više od polovine satova koje Vacheron Constantin proizvede u jednoj godini izrađeno je u zlatu. Završna obrada je još jedan ključan faktor. Kod luksuznih satova čak su i najsitniji delovi, poput kazaljki ili unutrašnjih komponenti mehanizma, ručno polirani. To je nivo pažnje i posvećenosti koji se ne viđa kod pristupačnijih brendova.”

Posebnu pažnju Strahinja posvećuje mehanizmima, koje naziva „srcem svakog sata”. „Razvoj novog mehanizma u luksuznim kompanijama traje između tri i sedam godina. Tokom tog procesa, timovi inženjera, dizajnera i zanatlija rade na usavršavanju svakog detalja. Luksuzni mehanizmi su često komplikovani, sa dodatnim funkcijama, poput hronografa, večnog kalendara ili turbiliona. Svaki takav mehanizam predstavlja umetničko delo i rezultat hiljada sati rada. Zato cena ovih satova često doseže astronomske cifre.”

Foto: kitchener.lord/flickr

Kao primer posebnosti najluksuznijih satova, Đorić navodi brend A. Lange & Söhne. „Ova nemačka kompanija se vratila u svet satova 1993. godine i od tada su postali sinonim za perfekciju u završnoj obradi mehanizama. Njihov zaštitni znak je ručno ukrašeni glavni most mehanizma, koji je doveden do apsolutnog savršenstva. Upravo zbog ovakvih detalja mnogi smatraju da je A. Lange & Söhne četvrti član velike trojke luksuznih brendova, zajedno s brendovima Vacheron Constantin, Patek Philippe i Audemars Piguet.”

Na pitanje o najskupljim satovima na svetu, Strahinja pravi razliku između nezvaničnih i zvaničnih podataka. „Nezvanično, najskuplji sat napravila je britanska juvelirnica Graff. Taj sat je vredan 50 miliona dolara, ali isključivo zbog dragog kamenja koje ga ukrašava. Njegova horološka vrednost je minimalna. S druge strane, zvanično najskuplji sat je Patek Philippe Grandmaster Chime Ref. 6300A, prodat za 31 milion dolara na aukciji Only Watch 2019. Ovaj sat ima dva lica i izrađen je od čelika, što je za modele Patek Philippe sa superkomplikacijama zaista retko. Prethodni rekorder bio je Rolex Daytona ref. 6239 Pola Njumena, prodat za 17,7 miliona dolara.”

Strahinja ističe i svoj lični izbor luksuznih satova koje bi voleo da poseduje. „Na trećem mestu je Vacheron Constantin Historiques American 1921, ručni sat koji pokazuje samo vreme. Njegov dizajn je inspiracija za moju ljubav prema horologiji. Na drugom mestu je F.P. Journe Elegante, sat koji ima inovativan mehanički modul za prepoznavanje neaktivnosti. Kada ga ne nosite, kazaljke se zaustave, ali mehanizam nastavlja da radi. Na prvom mestu je Patek Philippe ref. 3945J sa večnim kalendarom – san svakog kolekcionara. To je simbol prefinjenosti, elegancije i istorije.”

Osvrćući se na 2025. godinu, Đorić predviđa mnogo uzbuđenja u svetu horologije. „Očekujemo fantastične novitete, posebno nakon slabijih rezultata na sajmu Watches & Wonders 2024. godine. Najveće očekivanje dolazi od aukcija vuntidž satova, koje postaju sve popularnije. Vintidž modeli su stabilni u vrednosti i sve više ljudi se okreće kolekcionarstvu. Na kraju, svako ko se ozbiljno bavi satovima završi sa vintidž modelima na ruci.”

Strahinja Đorić ne samo da donosi ekspertizu već i inspiraciju. Kroz satove on priča priču o tradiciji, inovacijama i pravim vrednostima koje traju vekovima.