Kada je Donald Tramp izbacio Vladimira Zelenskog iz Bele kuće on se nije vratio u Kijev nego je otišao u London. Tamo je dobio podršku od Engleza koji su brzo okupili nekoliko evropskih lidera da formiraju „koaliciju voljnih“ koja je spremna za nastavak rata u Ukrajini.
Britanci su odmah krenuli sa licitacijom kada i koliko će vojnika poslati u Ukrajinu. Nekoliko nedelja kasnije, od početne spremnosti za upućivanje 50.000 vojnika završili su sa nekoliko – saopštenja.
Britanci očigledno imaju neka „nezavršena posla“ u Ukrajini odnosno na obalama Crnog mora o čemu svedoči i najnovija najava o izdvajanju milijardi funti kako bi ojačala svoju vojno-industrijsku bazu u pripremi za potencijalni sukob sa Rusijom
Prema pisanju Bi-Bi-Sija, očekuje se da će Rusija i Kina biti predstavljene kao glavne pretnje Britaniji u izveštaju na vladinom Strateškom pregledu odbrane
Britanci će izdvojiti oko dve milijarde dolara za izgradnju šest novih fabrika municije. U narednih pet godina šest milijardi funti će uložiti u proizvodnju oružja dugog dometa, uključujući rakete „storm šedou“.
„Ovo je poruka i Moskvi. Ovo je čvrst stav Britanije – ne samo da jača naše oružane snage, već i jača našu industrijsku bazu. To je deo naše spremnosti za borbu, ako je potrebno“, rekao je britanski ministar odbrane Džon Hili.
Ni Evropska unija ne sedi skrštenih ruku, nedavno je predstavila novu bezbednosnu strategiju za region Crnog mora, sa ciljem da se suprotstavi rastućim ruskim pretnjama.
Visoka predstavnica EU Kaja Kalas predstavila je nedavno „Strateški pristup EU regionu Crnog mora“, nazivajući ga neophodnim za evropsku bezbednost, trgovinu i energetsku otpornost.
„Region Crnog mora je od velikog strateškog značaja za Evropsku uniju. Ali potencijal regiona je narušen ruskim ratom,“ rekla je Kalas i predložila stvaranje Centra za pomorsku bezbednost Crnog mora.
I Velika Britanija, još od Krimskih ratova, ima aspiracije na kontrolu Crnog mora. Međutim, nekada najmoćnija pomorska sila danas ima svega nekoliko brodova.
Ujedinjeno Kraljevstvo, nekadašnji svetski pomorski hegemon, sada ima devet borbenih brodova koji su sposobni za plovidbu, ne računajući podmornice sa nuklearnim raketama koje predstavljaju kontinuirano sredstvo odvraćanja Velike Britanije na moru.
Uprkos tome što je u ratu i pod strogim sankcijama ruska pomorska brodogradilišta neprekidno grade nove brodove poslednjih deset godina. Od 2011. godine Rusija je preuzela 27 podmornica, 6 fregata, 9 korveta, 16 malih raketnih brodova i drugih plovila za logističku podršku. Mnogo više je u izgradnji i stići će do kraja ove decenije.
Raspadom Sovjetskog Saveza Rusija je nasledila veliki deo Crnomorske flote, a sa Ukrajinom je imala aranžman o zakupu strateške pomorske baze Sevastopolj na Krimu.
Posle pripajanja Krima Rusija je obezbedila potpunu kontrolu nad matičnom bazom flote, ali i dodatnu teritoriju za dominaciju Crnim morem.
Za Ukrajinu je Crno more još važnija trgovinska ruta. Pre rata Ukrajina je preko svoje najveće crnomorske luke u Odesi obavljala više od 50 odsto ukupnog izvoza.
I NATO ima jake interese u Crnom moru, od 1997. do izbijanja rata u Ukrajini, NATO je tamo svake godine održavao velike vojne vežbe. Međutim, stalno prisutne su samo tri NATO mornarice – Bugarske, Rumunije i Turske. Sporazum iz Montree, zaključen 1936. Turskoj garantuje potpuni suverenitet nad Bosforom i Dardanelima – jedinim izlazom Crnog mora prema Sredozemnom moru.
Odmah po izbijanju rata, u februaru 2022. Turska je blokirala prolaz svim ratnim brodovima, ne samo ruskim, tako da se od tada održava ravnoteža pomorskih snaga u Crnom moru.
U Briselu se Crno more sve više vidi kao važan koridor za transport robe i energije između Azije i Evrope. S obzirom da Evropa želi da postane sve nezavisna od ruske nafte i gasa, fokus je na sve više zemalja proizvođača na Kavkazu, pre svega na Azerbejdžanu.
Pre ukrajinske kontraofanzive 2023. godine više od 2.000 pripadnika specijalnih jedinica Oružanih snaga Ukrajine obučavno je u Velikoj Britaniji a njihov zadata je bio osvajanja poluostrva Krim.
Velika Britanija se uvek trudila da zabije klin u odnosima Rusije i Turske i gurne ih u Crno more, smatra Vladimir Avatkov, viši naučni saradnik ruskog nacionalnog istraživačkog instituta.
Takav plan pritiska je deo klasične britanske političke škole još od početka 19. veka i on je jedan oda glavnih instrumenata spoljne politike Engleske.
Velika Britanija, posle priče o slanju vojnika, lansirala je novu, naoružavanje Ukrajine nuklearnim oružjem.
Komentarišući ovu ideju iznetu na skupu pod nazivom „Interesi Velike Britanije u regionu Crnog mora“, Margarita Simonjan je rekla da se radi o onome što Englezi žele vekovima.
Samo sada o tome javno govore. Misle da je pravi trenutak.
„Barem ih sada nije sramota da to priznaju, kaže Simonjan.
