Berni Wood je bila zaražena COVID-19 i teško je disala, kada joj je rečeno da će morati čekati više od 20 sati u stanici hitne pomoći na Princ Edvard ostrvu, kako bi dobila medicinsku pomoć.
Stanovnica Charlottetowna bila je pozitivna na koronu neposredno pre produženog vikenda 1. jula, a nekoliko dana nakon bolesti, nije mogla da diše.
Kada je stigla kolima hitne pomoći u bolnicu kraljice Elizabete (QEH) u Charlottetownu, u najvećoj bolnici na P.E.I, a bolničari su planirali da je odvedu u zadnju sobu, jer je bila bolesna od COVID-19. Ali nije bilo mesta. Tako joj je rečeno da sedi u glavnoj čekaonici, koja je bila krcata.
Sela je pored žene koja je mislila da je imala moždani udar. U blizini je bio čovek sa bolovima u grudima.
“Sedim unaokolo sa svim tim ljudima, znajući da sam pozitivna na COVID, i to me je zaista zabrinulo”, rekla je.
Nakon tri sata, Wood je pitala medicinsku sestru koliko će još morati da čeka.
“I ona joj je rekla, da će čekanje biti verovatno 16 do 20 sati ili duže.”
Wood je napustila hitnu pomoć i pozvala farmaceuta koji joj je prepisao inhalator, koji joj je pomogao da diše.
Wood je samo jedan slučaj, od više miliona Kanađana koji se sve više suočavaju sa sve manje mogućnosti za medicinsku negu, zahvaljujući nedostatku osoblja u zdravstvenom sistemu širom Kanade, što je dovelo do mnogih zatvaranja stanica hitnih pomoći, produženog vremena čekanja, pa čak i nekoliko smrtnih slučajeva pacijenata koji su umrli čekajući medicinsku pomoć.
Najmanje 15% P.E.I. populacije nema porodičnog doktora, prema Health P.E.I. podatacima, a kada se razbole često im je nemoguće pristupiti ambulantama jer se popune u roku od nekoliko minuta od otvaranja. Ne preostaje im ništa drugo nego da odu u hitnu pomoć i čekaju nekoliko sati, bez obzira da li su njihove medicinske potrebe hitne ili ne.
Problem se pogoršao povremenim zatvaranjem i skraćenim radnim vremenom nekih stanica u manjim ruralnim zajednicama za hitne slučajeve u pokrajini.
Kolaborativni centar za hitne slučajeve Western Hospital, centar za hitnu negu u zapadnom delu P.E.I.-a, koji se nalazi oko 125 kilometara od Charlottetowna, zatvoren je ranije ovog meseca do kraja avgusta, zbog nedostatka raspoloživog osoblja.
Nedostatak zdravstvenih radnika je takođe zatvorio i hitnu pomoć u bolnici Western Hospital više puta ovog leta, najčešće tokom vikenda, ostavljajući hiljade ljudi koji žive zapadno od Summerside-a bez druge opcije nego da se odvezu u Summerside ili Charlottetown ako im je potrebna hitna medicinska pomoć.
Jason Woodbury, predsednik sindikata koji predstavlja bolničare u P.E.I.-u, kaže da se broj poziva povećao nakon čestih zatvaranja hitne pomoći u Western-u i dugotrajnog zatvaranja centra za hitnu negu.
Ovo stavlja dodatni pritisak na službe hitne pomoći koje su „već u kritičnom stanju“, rekao je Woodbury.
„Nije neuobičajeno da vozila ostanu bez osoblja“, rekao je on. “Suočavamo se sa kadrovskom krizom unutar naše organizacije.”
Pacijenti su sada suočeni s dužim vremenom čekanja kada pozovu hitnu pomoć u zapadnom delu P.E.I, situacija koja ima domino efekat na veće bolnice u Charlottetown-u i Summerside-u koje sada moraju primati preusmerene pacijente, rekao je Woodbury.
U julu, QEH je bio primoran da aktivira code Orange protokol — koji se obično aktivira nakon velike katastrofe ili neočekivanog priliva pacijenata — nakon sudara jednog automobila u kojoj su učestvovale četiri osobe, i zbog velikog broja pacijenata koji su već bili u odeljenju hitne pomoći u to vreme.
P.E.I. izvršni direktor dr. Michael Gardam kaže da je zdravstvena uprava bila prisiljena dati prioritet većim odeljenjima za hitne slučajeve.
„Kao i svaki zdravstveni sistem u Kanadi, ovog leta smo se borili sa nedostatkom kadrova“, rekao je.
„U okolnostima u kojima jednostavno ne možemo pronaći osoblje za rad, nećemo premeštati osoblje iz naših većih centara, jer je logičnije osigurati da ti veći centri i dalje rade.”
Da bi gradske hitne pomoći nastavile da rade, pokrajina je takođe nedavno povukla finansijski podsticaj, koji je ranije bio nuđen lekarima koji su popunjavali smene.
Napomenuo je da je ovo program koji je uvela pokrajinska vlada, a ne P.E.I Health.
„Ne želim da podstičem ljude da rade na mestu gde su nam, iz perspektive stanovništva, najmanje potrebni“, rekao je Gardam.
Nedostatak osoblja je široko rasprostranjen
Situacija u P.E.I. nije jedinstvena. Nedostatak zdravstvenog osoblja muči odeljenja hitne pomoći u malim, ruralnim bolnicama od obale do obale, izazivajući privremeno zatvaranje hitne pomoći i smanjenje usluga širom Kanade.
Ponovno zatvaranje hitne pomoći u Clearwater-u, BC, ove godine je podstalo gradonačelnika zajednice Merlina Blacka, da javno iznese zabrinutost za zdravlje i sigurnost svojih stanovnika.
Ali lokalna bolnica bila je samo jedna od brojnih malih, ruralnih hitnih službi u BC-u. koje su doživele privremena zatvaranja i preusmeravanja, uključujući one u Oliveru, Port Hardy-ju, Port MacNeill i Ashcroftu.
Dva pacijenta koja su doživela srčani udar u Ashcroftu umrla su u poslednjih mesec dana dok su čekali hitnu pomoć. U najmanje jednom od ovih slučajeva, privremeno zatvaranje lokalne hitne pomoći odigralo je ulogu u odloženom odgovoru hitne pomoći.
U New Brunswicku su tri pacijenta umrla u tri različite hitne službe u poslednjih mesec i po dana.
U julu, šest stanica za hitne slučajeve, uključujući jednu u Montrealu, privremeno je zatvoreno u Kvebeku, tri su zatvorene u New Brunswicku; 14 bolnica u Ontariju je zatvorilo hitne službe, i krevete i jedinice intenzivne nege; a trećina hitnih službi u ruralnoj Manitobi zatvorena je zbog nedostatka osoblja.
Došlo je i do zatvaranja hitne pomoći i kreveta i smanjenja usluga u više gradova u Alberti, Saskatchewanu, Novoj Škotskoj, Newfoundlandu i Labradoru, a sve teritorije su imale prekide u hitnim zdravstvenim uslugama.
Krivac? Izgaranje i velika opterećenja, zbog čega mnogi zdravstveni radnici skraćuju svoje radno vreme, odlaze u prevremenu penziju ili jednostavno daju otkaz, kaže kanadsko medicinsko udruženje.
Medicinske sestre i doktori, iscrpljeni nakon dve nemilosrdne godine rada u vanrednoj situaciji u javnom zdravstvu, sada leče pacijente koji su odložili medicinske tretmane tokom pandemije, a sada su još i bolesniji. To znači da ima više kritično bolesnih pacijenata kojima je potrebna više nege, ali manje ljudi koji će se brinuti o njima, jer zdravstveni radnici nastavljaju napuštati svoje poslove. Okružna bolnica Perth and Smiths Falls, koja se nalazi sat vremena van Ottawe, je među mnogim manjim bolnicama, pogođenih kadrovskom krizom.
Tamošnje odeljenje hitne pomoći bilo je zatvoreno tri sedmice, ranije tokom ovog leta nakon što je izbijanje COVID-19 među osobljem hitne pomoći, dovelo do kritičnog nedostatka osoblja.
Ali pandemija je samo deo problema.
Michael Cohen izvršni direktor bolnice, kaže da je mnogo meseci pre nedavnog zatvaranja bolnica gubio medicinske sestre i nije mogao zaposliti dovoljno ljudi da ih zamene. U nekim slučajevima, medicinske sestre su napuštale svoj posao u bolnici kako bi primile slabije plaćene poslove u zajednici, rekao je Cohen. Jedini razlog zašto je bolnica u Pertu mogla ponovo da se otvori krajem jula je taj što je dovela privremene medicinske sestre preko privatne agencije uz značajne dodatne troškove za bolnicu. Ali Cohen kaže da je ovo samo deo rešenja.
Većina medicinskih sestara je došla u Perth samo privremeno, jer žive u područjima daleko van regije Perth, kao što su Toronto, Oakville i Mississauga.
„Veoma smo zabrinuti zbog ovoga. Imamo upražnjene pozicije za koje, nažalost, ne dobijamo nijednog kandidata – rekao je Cohen.
“Zaista smo zahvalni (medicinskim sestrama) što su napustili svoje porodice i svoj dom kako bi došli i pomogli nam. Ali znamo da to nije dugoročno rešenje”, rekao je Cohen.
Razlike u velikim i malim gradovima
Čak i bolnice u velikim gradovima u područjima kao što su Toronto, Vancouver i Montreal imaju problema.
Ali rešenja za ove bolnice se razlikuju. U velikoj, urbanoj bolnici, hitne službe imaju više medicinskih sestara i doktora tokom određene smene, što znači da ako nekoliko medicinskih sestara napusti ili se razboli od COVID-19 – što je stalni problem u bolnicama širom zemlje – još uvek ima dovoljno osoblja da urgentni centar bude otvoren.
Ali sve više, čak su i bolnice u urbanim centrima primorane da smanjuju usluge.
Hitna pomoć bolnice Lachine, koja je deo mreže zdravstvenih centara Univerziteta McGill i koja je ocenjena kao jedna od najboljih kanadskih bolnica, doživela je smanjenje usluga ranije ove godine, uključujući i preusmeravanje pacijenata iz hitne pomoći preko noći.
Nakon značajnog negodovanja javnosti, usluge su na kraju obnovljene. „Zaista je zapanjujuće da se to može dogoditi bolnici u neposrednoj blizini centra grada“, rekao je dr. Paul Saba, predsednik veća lekara u Lachine-u.
Činjenica da je Nacionalna skupština Quebec-a, Lachine označila kao jedinu frankofonu bolnicu na zapadnom ostrvu koja opslužuje pretežno frankofonu zajednicu, učinila je poremećaj u uslugama još iznenađujućim, s obzirom na to da vlada Francois Legaulta snažno zagovara frankofone usluge, dodao je Saba.
Zatvaranje kreveta i stanica hitne pomoći u najmanje 10 drugih bolnica u Kvebeku tokom prošle godine dodatno su opteretili bolnice u centru grada, rekao je Saba.
I dok je COVID-19 odigrao veliku ulogu u kanadskoj krizi zdravstvenog osoblja, to nije jedini razlog zašto bolnice širom Kanade doživljavaju neviđene pritiske.
„Problem je u tome što naš sistem nije imao manevarsku sposobnost da dozvoli bilo kakvo preterano opterećenje“, rekao je Saba.
“Kada postoji opterećenje u sistemu, kao što je nalet zbog COVID-a, nema kapaciteta za reakciju. I dozvolili smo da se to dogodi zbog loših odluka i mešanja politike u zdravstvenu zaštitu.”
SERBIANNEWS/CANADA
