Zagađenje vazduha smanjuje pažnju i prepoznavanje emocija, pokazala nova studija

Zagađenje vazduha smanjuje sposobnost ljudi da se fokusiraju na svakodnevne zadatke, pokazuje istraživanje.

Zagađenje vazduha, tačnije, čak i kratkotrajno izlaganje česticama smanjuje selektivnu pažnju i prepoznavanje emocija.

Sposobnost osobe da se fokusira na svakodnevne zadatke utiče na kratkotrajno izlaganje zagađenju vazduha, pokazalo je istraživanje, piše Gardijan.

Kako zagađenje vazduha utiče na smanjenje pažnje i prepoznavanje emocija

Istraživači su analizirali podatke sa kognitivnih testova koje je 26 učesnika rešavalo pre i nakon što su bili izloženi visokim nivoima čestica (PM) koristeći dim sveće, ili čistom vazduhu, tokom jednog sata.

Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, otkrila je da čak i kratkotrajno izlaganje visokim koncentracijama PM utiče na selektivnu pažnju i prepoznavanje emocija kod učesnika – bez obzira na to da li su disali normalno ili samo kroz usta. Ovo može uticati na sposobnost pojedinca da se koncentriše na zadatke, izbegne distrakcije i ponaša se socijalno prihvatljivo.

„Učesnici izloženi zagađenju vazduha nisu bili dobri u izbegavanju distraktivne informacije“, rekao je dr Tomas Faherti sa Univerziteta u Birmingemu, jedan od autora studije.

„To znači da biste se u svakodnevnom životu mogli lakše distraktovati. Kupovina u supermarketu je dobar primer… to može značiti da ćete biti skloniji impulzivnim kupovinama dok šetate prolazima, jer ne možete da se fokusirate na svoje ciljeve.“

Studija je takođe pokazala da su učesnici lošije obavljali kognitivne testove koji su procenjivali prepoznavanje emocija nakon izlaganja PM zagađenju.

„Bili su lošiji u prepoznavanju da li je lice uplašeno ili srećno, a to može imati posledice na to kako se ponašamo sa drugim ljudima“, rekao je Faherti.

„Postoje povezane studije koje proučavaju kratkotrajno zagađenje vazduha i incidentne događaje kao što su nasilni zločini, posebno u američkim gradovima.“

Studija je pokazala da radna memorija učesnika nije bila pogođena, što ukazuje na to da su neke funkcije mozga otpornije na kratkotrajno izlaganje zagađenju nego druge.

Zagađenje vazduha je jedan od najvećih faktora rizika za javno zdravlje u svetu. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da zagađenje spoljnog vazduha godišnje uzrokuje oko 4,2 miliona prerano preminulih širom sveta.

Istraživači kažu da bi rezultati studije mogli imati značajne društvene i ekonomske posledice, uključujući i na obrazovanje i produktivnost na poslu.

„Studija je rađena na klinčki zdravoj odrasloj populaciji, što znači da su učesnici bili u dobrom zdravlju i nisu imali kliničke respiratorne ili neurološke probleme… određene druge grupe bi mogle biti podložnije efektima“, rekao je Faherti.