Visoke letnje temperature u toku noći, čine da naša tela nemaju priliku da se ohlade. Što se tiče klimatskih promena, postoji jedna prilično dobro shvaćena realnost, koja će uticati na ljude u narednim decenijama: a to je vrućina.
Naučnici znaju da će se klimatske promene povećavati u, učestalosti ili intenzitetu poput uragana, suše, poplava i vrućina. Ali što se tiče toplotnih talasa, njihovi efekti se već vidi širom sveta sa smrtonosnim posledicama. Prema nedavnom istraživanju objavljenom u časopisu The Lancet, više od pet miliona smrtnih slučajeva godišnje između 2000. i 2019. bilo je povezano s “ne-optimalnim temperaturama”, a oko 500.000 ovih smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom.
Iako se većina ovih smrtnih slučajeva događa u tropskim zemljama, toplotni talasi počinju uticati na severna podneblja.
Tokom vrućine koja je pogodila Britansku Kolumbiju krajem juna, i u prvoj sedmici jula, više od 800 ljudi je umrlo u provinciji tokom jednog vikenda. Poređenja radi, u istom periodu prošle godine zabeležena su 232 smrtna slučaja.
Iako znamo da dnevne temperature rastu, u nekim regijama, posebno u delovima Ontarija i Quebec-a, noćne temperature čak i brže rastu.
Te toplije noći znače da naša tela nemaju vremena da se ohlade. Na primer, za ljude koji imaju zdravstvene probleme poput bolesti srca ili astme, to može biti izuzetno problematično i potencijalno smrtonosno.
“Naša tela nisu dizajnirana da podnose vrućine koje prelaze 30 stepeni “, rekao je Baidwan. “Pogledajmo na primer, što se događa s klima uređajem? Kad ga previše koristite, on nakupi puno leda od spolja i onda prestaje raditi. I na neki način to je sjajna analogija s onim što se događa i s našim telima . Uz ekstremnu vrućinu, zaista nam je teško napraviti uobičajene homeostatske mehanizme odbrane i protokole koji se dešavaju u našem telu. “Toplotni talas koji je zahvatio severozapad Tihog okeana bio je vrlo neobičan, a to su događaji koji se dešavaju jednom u 1000 godina, pokazuje nedavna analiza grupe World Weather Attribution, naučnici koji analiziraju teške vremenske događaje. Međutim, delovi istočne Kanade, uključujući Ontario i Quebec, češće vide ovakve talase vrućina i tropske noći, definisane kao noćne temperature sa 20 C ili više.
Na primer, prema klimatskom atlasu Kanade, broj tropskih noći u Torontu prosečno je iznosio oko 6,9 godišnje od 1976. do 2005. S klimatskim promenama, prema scenariju u kojem bi emisija ugljenika bila na ovom nivou, očekuje se porast tropskih noći na 17,6 godišnje od 2021. do 2050.
Ako stope emisija ugljenika nastave sa rastom, očekuje se da će prosečni broj tropskih noći u Torontu dostići 20,6 godišnje od 2021. do 2050.
U 2018. godini vrućina je pogodila Montreal od 29. juna do 5. jula. Temperature su u proseku iznosile oko 34 C tokom dana. Noćne temperature nisu padale ispod 20 C. Tada je stradalo od toplote 66 ljudi.
“Vidimo porast vrućih ekstremnih temperatura u Kanadi koji su više od globalnog srednjeg zagrevanja,” rekao je Nathan Gillet, istraživač iz Kanade za okolinu i klimatske promene. “Prosečni rast temperature u Kanadi, otprilike je dvostruko viši od prosečnog rasta temperature na globalnom nivou. A ekstremne vrućine takođe se povećavaju sličnom brzinom. I nisu u porastu samo najtoplije, maksimalne temperature, već i minimalne temperature, noćni minimum.”
Rašireni efekti na prirodu
Prosečne temperature u Kanadi već su već porasle za 1,7 C, a naša se zemlja zagreva, više nego duplo brže od ostatka planete.
Sve veći talasi vrućina sa temperaturama višim od proseka tokom dana i noći, takođe uzimaju danak nad životinjama i osetljivim ekosistemima, kao i nad usevima.
Studija objavljena u časopisu Global Change Biology prošlog oktobra pokazala je da noćne temperature rastu u većini delova sveta. U onim područjima koja su imala više noćnih toplih temperatura nego dnevnih, bilo je više oblačnosti, više padavine i više vlage. To može uticati na noćne životinje, ali i životinje koje su aktivne danju i koriste hladnije noćne temperature za oporavak od toplotnog stresa.Promene povećavaju granice na kojima noćne vrste mogu delovati. Tako da ćete možda doći do pomaka u rasponima, što onda pomuti ekosisteme zbog promene konkurencije i promene odnosa grabežljivosti / plena i sličnih stvari”, rekao je Daniel Cox, vodeći autor studije i istraživač u Velikoj Britaniji na Institutu za okolinu i održivost Univerziteta u Exeteru.
Nove brojke mernih podataka
Sa promenom klime, vlade kažu da im je potreban novi set mernih podataka za ove ozbiljne vrućine. Australija je 2013. godine pridodala nove boje, na svoje mape vrućina, jer su temperature porasle iznad svega što su iskusili u prošlosti.
Nedavno je, u utorak, Britanska meteorološka agencija izdala svoje prvo javno upozorenje na ekstremne vrućine, jer se predviđalo da će temperature porasti do 30 C u nekim delovima zemlje. Dnevne temperature od 30 C,možda se ne čine visoke u poređenju sa nekim delovima Kanade, ali u UK je to nešto, na šta se ljudi nisu navikli.
U drugom primeru kako vlade pokušavaju da se prilagode klimi koja se zagreva, tim iz Instituta za nacionalnu naučnu nauku (INRS) u Quebec-u, zajedno sa Institutom nacionalnog javnog objavljivanja iz Québec-a (INSPQ), objavio je u sredu da treba uvesti novi prag upozorenja na vrućine u provinciji. Tople sezone u Quebec-u, rekli su istraživači, počinju ranije, a završavaju se kasnije.
Kako se Zemlja nastavlja zagrevati, klimatizacija se može činiti mogućim rešenjem. Problem je u tome što je za njihovo korištenje potrebna energija, a to takođe proizvodi toplotu. I gradovi stvaraju ” toplotna ostrva ” na kojima se vrelina dodatno pojačava na betonu i asfaltu, dodajući veći stres ljudima koji već žive u vrelom podneblju. Neki gradovi poput Toronta i Montreala pokušavaju uvesti zelenije građevinske propise i dizajne koji će to rešiti.
“Toplotni talasi nisu nešto o što će nam doneti velika razaranja i veliku opasnost u Kanadi, ali kako se klima bude zagrevala, videćemo ih sve više i više,” rekli si iz kanadske agencije za zaštitu okoline i klimatske promene. “Toplotni talasi uzrokuju smrt i opasni su. I da, to je nešto … što ćemo sve više viđati ovde u Kanadi.”
