Zajedničke vojne vežbe, obuka, ruske donacije Srbiji i kupovina ruskog naoružanja čine vojnu saradnju Beograda i Moskve. Komercijalni vid saradnje postoji više od deset godina, dok je sporazum o vojnoj saradnji Srbije i Rusije potpisan krajem 2013. godine.
Najveći deo naoružanja i vojne opreme Vojske Srbije potiče iz Rusije, odnosno bivšeg SSSR-a ili je proizveden u Srbiji po ruskoj licenci.
Poslednjih godina intenzivirane su zajedničke vojne vežbe Vojske Srbije i Oružanih snaga Ruske Federacije, u skladu sa sporazumom koji je potpisan 13. novembra 2013. godine.
U skladu sa tim sporazumom dve vojske su počele da planiraju zajedničke vojne vežbe, a prva koja je održana bila je “Srem 2014” na poligonu “Nikinci” kod Sremske Mitrovice.
Učestvovali su pripadnici specijalnih jedinica Vojske Srbije i vazdušno desantne snage Oružanih snaga Ruske Federacije, uz podršku ratnih vazduhoplovstava dve zemlje.
Vežba je nastavljena i 2015, od kada nosi naziv “Slovensko bratstvo”, a u vežbu su uključene i specijalne jedinice Vojske Belorusije. “Slovensko bratstvo” se naizmenično održava u Srbiji, Rusiji i Belorusiji.
Ratno vazduhoplovstvo Vojske Srbije sa ruskim kolegama od 2015. godine izvodi vežbu BARS ( Bratstvo avijatičara Rusije i Srbije), gde piloti i tehnička služba uvežbavaju zadatke kao što su borba u vazduhu, zaštita vazdušnog prostora, dejstvo na zemaljske ciljeve i transport ljudstva i tehnike helikopterima.
Poslednji BARS 2019, održan je u Rusiji, dok se ove godine planira izvođenje vežbe u Srbiji.
Od zajedničkih vežbi do Međunarodnih vojnih igara
Počev od 2017. godine, kopnene jedinice Vojske Srbije izvode vežbe sa kolegama iz Zapadnog vojnog okruga Oružanih snaga Ruske Federacije i to na poligonima u okolini Sankt Peterburga.
Na vežbi se uvežbava odbrana i napad jedinica mehananizovane pešadije, uz podršku minobacača i artiljerije. Na prve dve vežbe štab je bio zajednički, a srpske i ruske jedinice su delovale odvojeno, dok je 2019. godine napravljena mešovita rusko-srpska jedinica, čime je postignut veći stepen interoperabilnosti dve vojske.
Poslednja u nizu vežbi je “Slovenski štit 2019”, koja je održana na dve lokacije, u septembru u Rusiji i u oktobru u Srbiji. Izazvali su veliku pažnju javnosti jer su u Srbiju za potrebe vežbe dopremljeni raketni sistem S-400 i artiljerijsko-raketni sistem “pancir S1”.
Pripadnici Vojske Srbije su u vreme vežbe bili deo posada na ovim sistemima i uvežbavali su njihovo korišćenje.
Posle zajedničkih vežbi, najveću pažnju javnosti izaziva Tenkovski bijatlon u Moskvi gde je Vojska Srbije stalno prisutna od 2014. godine.
Najbolji rezultat, treće mesto, ostvaren je 2015. godine. Na bijatlonu se uvežbava taktika i gađanje iz tenkova u ekstremnim uslovima, a Vojska Srbije je uz Belorusiju jedina evropska zemlja koja učestvuje na takmičenju.
Iz bijatlona su nastale i Međunarodne vojne igre gde srpski vojnici redovno učestvuju u takmičenju snajperista u Belorusiji, a ove godine su učestvovali i na vojnom reliju u Sibiru.
Rusko naoružanje
Poslednjih godina, tačnije od 2016. godine intenzivirana je vojno-tehnička saradnja Srbije i Rusije, a sporazum koji tu saradnju omogućava potpisan je krajem 2014. godine.
Još od 2012. godine mediji su pisali o nabavkama i donacijama naoružanja iz Ruske Federacije.
Prvi korak koji se zaista dogodio bila je kupovina dva transportna helikoptera Mi-17 iz Ruske Federacije 2016. godine, kao i dogovor o donaciji šest aviona “mig-29”, iste godine.
Primopredaja aviona “mig 29” izvršena je na prikazu sposobnosti Vojske Srbije “Sloboda 2017” uz prisustvo predsednik Srbije Aleksandra Vučića i ministra odbrane Rusije Sergeja Šojgua.
IZVOR: RTS