Kanadski premijer Džastin Trudo izjavio je da njegova vlada razmatra mogućnost da skoro četiri decenije star izveštaj o nacističkim ratnim zločincima koji su našli utočište u Kanadi, bude u celosti objavljen.
“Postoje najviši državni službenici koji veoma pažljivo razmatraju ovo pitanje, uključujući i kopanje po arhivama”, rekao je Trudo novinarima. “Daćemo preporuke.”
Kako podseća kanadski javni servis CBC, nedavni skandal kada je u parlamentu u Otavi odata počast ukrajinskom pripadniku SS jedinice Jaroslavu Hunki, podstakao je ponovne pozive za deklasifikovanje onih delova izveštaja “Dešenove komisije”, sastavljenog 1986. godine, na koje je bila stavljena oznaka tajnosti.
Izveštaj se sastoji od dva dela.
Prvi, koji je uključivao preporuke za lakše izručenje ratnih zločinaca, objavljen je javno. Drugi je bio označen kao tajna i u njemu su navedena imena nacista prebeglih u Kanadu.
Jevrejske grupe, uključujući B’nai Brit i Centar prijatelja Simona Vizentala (FSVC), saopštile su da bi i drugi deo trebalo da se objavi kako bi Kanađani mogli da saznaju više o sramnoj istoriji kanadskog prihvatanja nebrojenog broja nacističkih saradnika nakon Drugog svetskog rata.
Oni smatraju da nakon “afere Hunka” Kanada treba da suoči sa sumnjivim posleratnim odlukama o imigraciji koje su omogućile Hunki i drugima poput njega da se dosele i žive u relativnom miru.
Prema procenama Centra Simon Vizental, čak 2.000 ukrajinskih pripadnika Hitlerove Vafen-SS primljeno u Kanadu posle rata, “nakon izvesnog podsticaja od strane Britanije”.
Dešenova komisija je saopštila da je taj broj verovatno manji.
“Afera Hunka” podstakla je još neka preispitivanja.
Generalna guvernerka Meri Sajmon, koja u Kanadi predstavlja britanskog monarha, kao šefa države, izrazila je žaljenje što je Pitera Savarina, bivšeg rektora Univerziteta Alberta, koji je služio u istoj nacističkoj jedinici kao i Jaroslav Hunka, odlikovala Ordenom Kanade.
“Izražavamo naše iskreno izvinjenje Kanađanima za bilo kakvu nevolju ili bol koji je njegovo imenovanje moglo izazvati”, rekao je portparol Sajmonove.
Kancelarija generalnog guvernera, takođe, ispituje zlatne i dijamantske jubilarne medalje prethodno dodeljene Savarinu, koji je takođe bio predsednik Svetskog kongresa Ukrajinaca, grupe koja predstavlja ukrajinsku dijasporu.
Jedinica u kojoj se Hunka borio, SS divizija “Galicija”, takođe je predmet komemoracija ukrajinskih iseljeničkih grupa širom Kanade.
Oni tvrde da su se te trupe borile ne da bi ojačale Hitlerovu rasističku i genocidnu agendu, već da bi se suprotstavile totalitarnom Sovjetskom Savezu.
U izveštaju “Dešenove komisije”, takođe, piše da optužbe o ratnim zločinima koje je počinila ta divizija “nikada nisu potkrepljene”.
Ta tvrdnja je, međutim, u suprotnosti sa onim što su posle rata saveznici, na suđenjima u Nirnbergum, zaključili o SS jedinicama poput ove, zbog čega jevrejske grupe kažu da žele da vide kompletan izveštaj “Dešenove komisije”.
