Više od 85 odsto stanova i kuća u Srbiji nisu energetski efikasni

Nije bilo lako odreći se starog načina gradnje, ali ekologija je vremenom počela da uzima važno mesto i u životima stanovnika Srbije. Naročito među mlađom populacijom, koja sve više teži da vreme ali i životni prostor deli sa „zelenim“ standardima.

„Zelena gradnja postaje sve popularnija u Srbiji, naročito u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, ali i turističkim centrima poput Zlatibora, Vrnjačke banje, Divčibara“, priča Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.

Ona dodaje da sve više raste svest o važnosti energetske efikasnosti i ekološke održivosti, a samim tim i određena potražnja za zelenim zgradama, naročito kod mladih. Ova populacija je spremnija da uloži u održive načine života.

„Praksa, međutim, u Srbiji je i dalje u ranoj fazi u poređenju sa nekim razvijenim zemljama“, navodi Mihajlović.

U Udruženju banka Srbije kažu da su mnoga pitanja održivosti složena, ali da postoje jasne agende i akcije koje treba preduzeti. Region već ostvaruje značajan napredak u ovim oblastima, kao što su proizvodnja obnovljive energije, elektrifikacija saobraćaja i energetska efikasnost u sektoru nekretnina.

„Regulatori imaju jasna očekivanja od banaka da one budu pokretači tranzicije ka niskougljeničnoj ekonomiji“, ističu u UBS.

„Iz tog razloga postavljaju visoka očekivanja kako za upravljanje rizicima, tako i za poslovne strategije“, objašnjavaju iz UBS.

izdavanje stanova beograd

Gde je „najzelenije“

Najviše zelene gradnje trenutno ima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Konkretno, dodaje Mihajlovićeva, u Beogradu to su projekti novogradnje u Zemunu, Surčinu, Voždovcu, na Dedinju, Čukarici ali i Pančevu.

„U Novom Sadu takvi projekti novogradnje koji poseduju energetski pasoš nalaze se u Telepu i Petrovaradinu, u Nišu na Panteleju i Paliluli, a u Kragujevcu se izdvajaju naselja Bubanj i Erdogalija, gde je izgrađen i prvi kondominijum, gde su stanovi pod sertifikatom visokih ekoloških standarda“, govori Mihajlovićeva.

Energetski pasoši za vredniji kvadrat

Sa portala 4zida Aleksandra Mihajlović objašnjava da su stanovi u zelenim zgradama skuplji u odnosu na starogradnju, zbog većih inicijalnih troškova izgradnje, korišćenja naprednih tehnologija i materijala.

„Dugoročno, međutim, vlasnici mogu da uštede novac na računima za energiju i održavanje“, priča Mihajlovićeva.

Tako, cena kvadrata može da varira, ali obično su zeleni stanovi skuplji za oko 10 do 20 odsto u odnosu na standardne stanove.

Cene kvadrata u novogradnji u Beogradu, u zgradama koje imaju energetske pasoše, kreću se od 2.500 evra pa naviše u zavisnosti od lokacije.

Međutim, u Surčinu se u novogradnji u savremenom kompleksu koji poseduje energestki pasoš, a koji se nalazi na tri kilometara od aerodroma i na  nekoliko minuta od Novog Beograda može kupiti stan po ceni od 1.980 evra po kvadratu.

U Nišu, cene takvih stanova idu od 1.400 pa do 1.800 evra. Na Zlatiboru je prosečno oglašena cena kvadrata u novogradnji na sajtu 4zida oko 2.000, a cene idu od 1.400 do 2.684 evra.

I banke misle zeleno

Pojedine banke u Srbiji izašle su sa ponudom odobravanja zelenih stambenih kredita, koji u principu imaju skoro sve iste karakteristike kao i standardne stambene pozajmice, samo što se nude sa nešto povoljnijom kamatnom stopom i bez troškova naknade za obradu kredita, navode u Udruženju banaka Srbije. Uslov za to je energetski pasoš i energetski razred zgrade.

Energetski pasoš zgrade prikazuje opšte podatke o zgradi, o potrebnoj energiji za grejanje, o uštedama u emisijama CO2, termotehničke podatke, ali i preporuke za poboljšanje energetskih osobina objekata.

„Energetski razred zgrade pokazuje koliko energije se potroši za grejanje jednog kvadratnog metra stambenog prostora“, kažu u UBS.

Energetski razredi A i B ostvaruju najnižu potrošnju energije, zahvaljujući kojoj se mogu  ostvariti značajne uštede, koje su vidljive već na prvim mesečnim računima za komunalne usluge.

Zakon o planiranju i izgradnji objašnjava da je zelena gradnja ustvari način planiranja, projektovanja, izvođenja radova, korišćenja i održavanja objekata, kojima se smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

To podrazumeva korišćenje ekološki sertifikovanih građevinskih materijala i opreme, da se efikasno upotrebljavaju svi resursi, smanjuje produkcija i povećava korišćenje otpada od građenja i rušenja po modelu cirkularnosti. Bitno je da se koriste obnovljivi izvori energije, što dovodi do poboljšanja kvaliteta života stanovnika, ali i očuvanja životne sredine.

Posedovanje energetskog pasoša biće obaveza za sve objekte, a to je predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su usvojene u julu prošle godine. Rok za građane da pribave taj sertifikat je 10 godina od usvajanja izmena zakona.

Čemu služi enegretska efikasnost

Energetska efikasnost znači iskorišćenje manje količine energije za obavljanje nekog posla ili određene aktivnosti.

Ministarstvo građevine navodi da kada govorimo o energetski efikasnim zgradama onda mislimo na one koje troše manje energije za zadovoljenje životnih potreba, a misli se na održavanje prijatne temperature, neophodno osvetljenje i druge pogodnost za boravak i rad ljudi u zatvorenom.

Dobro izolovana zgrada manje troši energiju za zimsko grejanje i letnje hlađenje. Ne treba zaboraviti da unapređenjem energetske efikasnosti u zgradama doprinosimo zaštiti životne sredine smanjivanjem emisija štetnih gasova, koji nastaju sagorevanjem energenata.

Više od 85 odsto zgrada u Srbiji energetski nezadovoljavajuće

Unapređenje energetske efikasnosti u zgradama utvrđeno je kao javni interes Srbije. Istraživanje je pokazalo da 85 odsto stambenih zgrada u Srbiji ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti, raniji su podaci Ministarstva građevine.

Kako su tada navodili u resornom ministarstvu doneta je obaveza da svaka lokalna samouprava jednom nedeljno pruža savetodavnu pomoć građanima za unapređenje energetske efikasnosti stambenih i javnih zgrada, što bi trebalo da doprinese smanjenju potrošnje energije i na taj način vrati uloženu investiciju.

Novčanik puniji – zagađenje manje

Kada je Ivana Ćuk sa suprugom prošle godine krenula u potragu za novim domom među vodećim stavkama bila im je energetska efikasnost stana gde će živeti.

„Posle 10 godina u Švedskoj, gde su zelene zgrade najnormalnija stvar i gotovo standard, kada smo odlučili da se vratimo u Beograd, vrlo smo vodili računa da pronađemo takvo mesto“, priča Ivana.

Objašnjava da nije bilo lako, jer su tražili visok standard i kvalitet gradnje koji će zadovoljiti njihove lične ekološke standarde, na koje su navikli.

„Kupili smo malu kuću nadomak Beograda, jer nismo uspeli da pronađemo stan po našoj meri“, priča ona.

„Izolacija je odlična, stolarija, solarni paneli, ima čak i deo za skupljanje kišnice, koja može da se koristi kao tehnička voda“, kaže Ivana i dodaje da je prethodni vlasnik kuće i te kako vodio o svim ekološkim i zelenim standardima.

Grejanje je na gas, pa i tu prilično čuvaju planetu, a planiraju da postave još solarnih ploča koje će omogućiti više električne energije.

„Početna investicija bila je veća od planirane, ali sam sigurna da će se i te kako isplatiti u narednim godinama.