Na području Viminacijuma u proteklih nekoliko dana naši istraživači naišli su na dragocen nalaz – tri bogato ukrašena olovna sarkofaga u kojima su, smatra se, potvrdio je za naš list Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, sahranjivani ljudi poreklom iz istočnih provincija rimske države (Palestine i Izraela) od drugog do četvrtog veka.
Do otkrića ovih retkih grobnica iz perioda od drugog do četvrtog veka došlo je zaslugama arheologa, koji u saradnji sa EPS-om nastoje da spasu sve arheološke ostatke na mestu planiranom za izgradnju deponije uglja
Na području Viminacijuma u proteklih nekoliko dana naši istraživači naišli su na dragocen nalaz – tri bogato ukrašena olovna sarkofaga u kojima su, smatra se, potvrdio je za naš list Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, sahranjivani ljudi poreklom iz istočnih provincija rimske države (Palestine i Izraela) od drugog do četvrtog veka.
Do ovog pronalaska došlo je uprkos kovidu 19, jer se arheološka istraživanja Viminacijuma nastavljaju uslovljena izgradnjom termoelektrane Kostolac B. Arheološki institut zajedno sa EPS-om nastoji da spase sve arheološke ostatke na mestu planiranom za izgradnju deponije uglja pa se posle ukidanja vanrednog stanja sprovode intenzivni radovi i stoga ne čudi da je za manje od tri meseca istraženo više od 170 grobova u kojima je otkriveno preko 300 artefakata, kaže Korać.
Mnoga otkrića zbunjuju i oduševljavaju čak i arheologe. U takva spadaju i tri sahrane obavljene u olovnim sarkofazima. Ovaj vid sahranjivanja nije čest, do sada je ovde otkriveno manje od 30 primeraka.
„Prvo je pronađen neopljačkan olovni sarkofag sa ostacima trogodišnjeg deteta. Odmah je bilo jasno da je reč o vanserijskom nalazu budući da je bio nepokraden. Od skeleta su očuvani lobanja, delovi rebara, kosti ruku i deo kičmenog stuba. Nakon podizanja poklopca, ustanovljeno je da je ova devojčica sahranjena sa neverovatno raskošnim grobnim inventarom. To je neuobičajeno jer stanovnici Rimske imperije nisu imali običaj da se razbacuju zlatom tako što bi ga polagali u grobove. Sem u jednom slučaju, a to je prilikom gubitka kćeri koja nije doživela da se uda, te je deo miraza polagan uz nju. Možda je upravo to i ovde bio slučaj, budući da su u sarkofagu otkriveni medaljon od zlatnog lima, naušnica i dva zlatna prstena”, objašnjava Korać.
Oko lobanje je nađen novac od bronze (drugi vek) i naušnica od tanke zlatne žice. Na grudnom košu bio je medaljon u obliku štita od zlatnog lima. Sa prednje strane ukrašen je umecima od stakla zelene boje, a tehnikom filigrana izvedene su konture kantarosa, grčke posude koja je simbolizovala besmrtnost ili ponovno rođenje. Na prstu desne ruke nađen je zlatni prsten u obliku zmije, koja je u doba antike imala zaštitničku ulogu. Na prstu leve ruke bila su dva prstena od zlatne nareckane žice, povezana zlatnom alkicom. Ispod glave deteta, otkriven je višestruko ispresavijan srebrni lim sa magijskim tekstom, osmišljen da zaštiti nosioca.
Samo na tri metra od tog sarkofaga pronađen je grob odrasle žene koji se ističe bronzanom preslicom i, kako naglašava naš sagovornik, takvi predmeti od metala su izuzetno retki. Pribor za predenje vune polagan je uz pokojnice u cilju slanja poruke da su one vodile brigu o porodici i domaćinstvu. Na ruci pokojnice otkriven je i masivni srebrni prsten, takođe u vidu zmije. Blizina dva groba nameće pitanje da li je reč o osobama koje su u srodstvu, a odgovor će biti pronađen različitim analizama.
„Drugi sarkofag je takođe pripadao izuzetno mladoj osobi. Sa spoljne strane kovčega otkrivena su tri krčaga od keramike, koji čine standardan deo predmeta u vezi sa pogrebnim kultom u Viminacijumu. Nakon otvaranja ustanovljeno je da se na dnu nalazi skelet deteta položenog na leđa u opruženom položaju, sa rukama pored tela. Skelet je u potpunosti očuvan. Na osnovu erupcije samo dva sekutića moguće je ustanoviti da je reč o osobi mlađoj od godinu dana. Dužina skeleta je 64 centimetra. U uglu sarkofaga pronađen je lonac od keramike, u kojem se nalazilo pet komadića nagorelog drveta. Posredi su ostaci magijske prakse do sada nepoznate arheolozima”, pojašnjava poznati arheolog koji dodaje da je treći kovčeg od olova nažalost opljačkan i tom prilikom i oštećen.
„Još jedan grob je igrom slučaja izbegao sličnu sudbinu. Reč je o sahrani unutar konstrukcije od opeka. Pokojnica je bila položena na leđa, sa šakama na karlici. Na osnovu novčića sa likom carice iz dinastije Severa, moguće je datovati grob u prvu polovinu trećeg veka. U njemu je par naušnica sa umetnutim komadima ametista. Na svakoj se nalaze po tri priveska, ukrašena granatima (tamnocrveni kamen). Oko vrata su bile perle od stakla, ostaci ogrlice. Pored leve noge otkrivena je niska amuleta, čija je svrha bila da štiti pokojnicu od bolesti i zla, za života”, kaže Korać.
Ono što je u ovom trenutku izvesno jeste to da se arheološka istraživanja obavljaju na delu nekropole koji je koristilo imućnije stanovništvo, možda iste etničke pripadnosti. Dobra očuvanost skeleta omogućiće interdisciplinarni pristup problematici, te arheolozi željno iščekuju analize drevne DNK, odnos izotopa stroncijuma i kalcijuma u zubima itd.
