Istoriju je zavoleo još u osnovnoj školi, a speleologiju mnogo kasnije, kada je postao profesor istorije. Goran Dujković slobodno vreme ispunjava obilazeći pećine po Srbiji.
Pa, šta ima da se vidi zanimljivo ispod stena, šta se može otkriti u srpskim pećinama, pitamo našeg sagovornika.
Opelo u jami
– Uh! Ovo je baš teško pitanje! Sa članovima mog kluba obišao sam i istražio oko dvesta pećina. Tako smo svojevremeno istraživali pećine i jame oko Čajetine i otkrili smo 20 novih, koje smo dodali registru u kojem je već bilo pedesetak pećina. Nažalost, za posete je uređena samo jedna, Stopića pećina – kaže Dujković.
Speleološki klub „Asak” ima registar pećina u Srbiji s više od hiljadu pećina i jama. Godišnje u Srbiji pronađe se ili istraži još nekoliko desetina objekata, tako da se ovaj broj stalno povećava.
– Jedno od najzanimljivijih otkrića ovog speleološkog kluba bio je pronalazak ostataka pećinskog lava u jami Propas, koji se sada nalaze u Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu. Neretko, u jamama koje su bile u zoni nekih ratnih dejstava pronalazimo neeksplodirane granate i drugo oružje, ali i posmrtne ostatke. Tako smo prilikom istraživanja Bezdana na Cerovu, na Zlatiboru, pronašli nekoliko posmrtnih ostataka iz Drugog svetskog rata. Sledeći put po dolasku u tu jamu smo spustili nekoliko sveštenika koji su održali pomen stradalima u samoj jami. To je bio prvi put u Srbiji da je održan pomen žrtvama u samom speleološkom objektu – priča Goran Dujković.
Goran Dujković u pećini Nacionalnog parka Đerdap
Pećine se razlikuju po bogatstvu takozvanog pećinskog nakita, ali zajedničko za sve njih je da su nastale radom vode, pa se u njima redovno sreću potoci, ponekad i prave podzemne reke, takođe i jezera različitih veličina i dubina. Najimpresivniji su podzemni vodopadi koji mogu biti visoki od nekoliko metara do više desetina, pa i stotina metara.
Dujković se tokom studija istorije bavio različitim sportovima: plivanjem, vaterpolom, veslanjem… Vremenom se okrenuo onima koji zahtevaju iskustvo, ozbiljnost i usredsređenost, kao što su planinarenje i alpinizam.
Za speleologiju se zainteresovao sasvim slučajno. Kao i većina ljudi, jedva da je znao i šta je to. Posle više godina planinarenja, shvativši da mu nedostaje ozbiljna obuka za tehničko penjanje, uz specijalizovanu opremu i užad, obreo se u akademsko speleološko-alpinističkom klub („Asak”) iz Beograda. Danas kaže da speleologija pruža mnogo više od same tehničke obuke, obuhvata planinarenje, alpinizam, duge boravke u prirodi i istraživanja još neotkrivenih ili nedovoljno poznatih pećina i jama.
Kako izgleda obilazak pećina?
– Speleološki klub nije turistička organizacija. Ovde se uče i poštuju najsavremeniji svetski standardi u istraživanju podzemnih objekata. Sve akcije su istraživačkog karaktera i u okviru njih tragamo za novim pećinama i jamama, koje onda istražimo i zabeležimo njihovu lokaciju. Ekipe broje između četvoro i devetoro ljudi, ali kada se organizuju trening akcije obuke i uvežbavanja, broj učesnika se povećava na dvadeset–trideset. Većina akcija traje tokom vikenda, ali nekoliko puta godišnje organizujemo i višednevne ekspedicije kada treba da istražimo područje s više pećina i jama – priča Dujković.
Bezbednost i pravila
Da bi silazak u jame i pećine bio bezbedan, svi učesnici moraju da poštuju pravila ponašanja: odredi se vođa akcije ili vođa grupe, zna se ko organizuje rad na terenu i donosi najvažnije odluke. Naročito se vodi računa o zaštiti prirode i ekologiji: neretko su naše jame smetlišta, pa članovi kluba ne beže od posla čišćenja!
Zanimljivo je ne samo to da se žene bave speleologijom već da su možda i brojnije: u klubu „Asak”, na primer, trenutno su dame i muškarci – izjednačeni po broju.
Naš sagovornik je ljubavlju prema speleologiji „zarazio” i svoju porodicu. Na nekoliko akcija je vodio sinove i veruje da će oni, kada ispune uslove i napune šesnaest godina, biti istraživači pećina. Za suprugu dodaje da voli da boravi u prirodi, ali nije završila speleološku obuku, pa se nije uključivala u istraživanje pećina.
Tromesečna obuka
– Speleologija je potencijalno opasna aktivnost. Svaki ulazak u pećinu ili jamu predstavlja opasnost i može doći do lakšeg i težeg povređivanja. Svaka povreda u ovakvim objektima je opasna po život, a jedini koji vam mogu pružiti pomoć su članovi ekipe i Gorska služba spašavanja. U nekim zemljama postoje specijalizovane službe za spašavanje iz speleoloških objekata. Nažalost, kod nas ih nema. Iz ovih razloga u klubu se puno polaže na obuku koja traje skoro tri meseca, a posle toga svako od nas se stalno uvežbava i usavršava – kaže Dujković.
