Cvetnica ljubičastih latica, nalik afričkoj ljubičici, opstaje milionima godina i prkosi savremenim ekološkim izazovima. – Kap vode dovoljna da se probudi iz mirovanja i oživi, zato je zovu biljka „feniks”
Ima je na prostoru naše zemlje, ali i na jednom mestu u Beogradu. Njen dom u prestonici je Botanička bašta „Jevremovac”, gde raste zajedno sa svojom rođakom vrstom Ramonda serbica (srpska ramonda).
Jedna pored druge ove biljke „vaskrsnice”, za koje se opravdano veruje da su postojale još u vreme kada je kopno na Zemlji bilo jedinstveno, prkose savremenim ekološkim izazovima.
– Na prostoru naše zemlje žive dve vrste roda ramonda – Ramonda serbica (srpska ramonda) i Ramonda nathaliae (Natalijina ramonda). Osim te dve, u Evropi postoje još tri vrste koje pripadaju familiji Gesneriaceae. To su Ramonda myconi koja živi na Pirinejskom poluostrvu, Haberlea rhodopensis čije je stanište u Bugarskoj i Grčkoj na Rodopima i postoji još jedna ramonda Jankaea heldreichii čiji je dom mesto gde „žive” bogovi – planina Olimp – kaže Maja Lazarević, docent Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Za sve tri ramonde i vrstu Haberlea rhodopensis dokazano je da imaju sposobnost vaskrsavanja. Kada su sušni uslovi na staništu, one polako gube vodu iz svog tela, nekada čak i 95 odsto, i zapadaju u stanje mirovanja ili anabioze u kome su svi procesi ćelija svedeni. Kada ponovo padne kiša ili je vlažno vreme, one uzimaju vodu i ponovo se aktiviraju. Ozelene kao da samo dan ili dva ranije nisu bile potpuno suve.
– Da ramonda ima sposobnost oživljavanja otkriveno je na neobičan način. Botaničar ruskog porekla koji je živeo u Srbiji, Pavel Černjavski, imao je herbarski primerak Natalijine ramonde. Sasvim slučajno dok je gledao herbarijum on je oborio čašu i prosuo vodu po njoj. Nije obraćao pažnju na to, ali je ujutru kada je otvorio herbarijum video da je biljka oživela. Ovu sposobnost koju ima ramonda imaju neke mahovine, paprati, ali ne i mnogo cvetnica – objašnjava Lazarevićeva.
Svoje ime ramonde duguju botaničaru Ramondu, koji je živeo krajem 18. i početkom 19. veka. Po njemu je rod dobio ime, ali i prva ramonda – Ramondija myconi.Krajem 19. veka Josif Pančić je na Rtnju pronašao biljku koja mu je bila nepoznanica. U prvi mah je pomislio da je našao Haberlea rhodopensis jer je znao da ona postoji u Bugarskoj. Daljim proučavanjem shvatio je da je reč o jednoj potpuno novoj vrsti. Kako ju je našao na Rtnju, u Srbiji, i nije znao da li je ima na nekom drugom mestu, nazvao ju je Ramonda serbica.
Nekoliko godina kasnije Sava Petrović, inače dvorski lekar kralja Milana Obrenovića koji se iz hobija bavio botanikom, pronašao je u Jelašničkoj klisuri na Suvoj planini biljku za koju je mislio da je srpska ramonda. Pokazao je taj cvet Pančiću. Ispostavilo se da je reč o potpuno novoj vrsti kojoj su po kraljici Nataliji Obrenović dali ime Ramonda nathaliae.Razlike između dve ramonde su male. Jedna ima zaobljenije, sitno nazubljene listove i cvet sa obično četiri do šest kruničnih listića, a krunica joj je ravna poput tanjira. To je Natalijina ramonda.
Ramonde vrlo sporo rastu pa biljka veličine dlana ima trideset do četrdeset godina. Ramonde rastu i u grupi i pojedinačno, razmnožavaju se semenom i bočnim izdancima.Ne zna se tačno koliko može da živi. Za neke primerke u botaničkim baštama u svetu postoje podaci da su tu još od prošlog veka.Ramonde koje žive u klimatskim uslovima kao što su naši i biljke slične njoj mogu bez vode da izdrže od nekoliko nedelja do dva-tri meseca. Biljke koje su karakteristične za Afriku mogu i duže.
Simbol Dana primirja
Najveći deo staništa srpske i Natalijine ramonde ne nalazi se u našoj zemlji.
– Srpska ramonda najviše je zastupljena u Albaniji, Crnoj Gori, zapadnoj Makedoniji, na severozapadu Grčke i u severozapadnoj Bugarskoj. Kod nas nešto je ima u jugozapadnoj i jugoistočnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Na severu doseže do Zlotske klisure kod Bora. Natalijine ramonde najviše ima u Severnoj Makedoniji, ali je prisutna i na severu Grčke, na Šar-planini na Kosovu, u jugoistočnoj Srbiji, do Jelašničke i Sićevačke klisure, a pojavljuje se i na planini Nidže – kaže Lazarevićeva.
Upravo zbog ove lokacije gde su se vodile krvave borbe u vreme probijanja Solunskog fronta, kao simbol 11. novembra – Dana primirja u Velikom ratu je i odabrana Natalijina ramonda. Njen cvet koji se nalazi na lenti u bojama Albanske spomenice simbol je ovog dana.
IZVOR:POLITIKA.RS
http://www.politika.rs/sr/clanak/441625/Sta-predstavlja-Natalijina-ramonda-koja-danas-krasi-revere
