Srbija je tokom sedam godina, što nije dug period, napravila potpuni zaokret u vođenju ekonomije, zajedno su ocenili guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i zamenik izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda Tao Žang na današnjem sastanku u Beogradu.
Tabaković je informisala Žanga da je Narodna banka Srbije povećala projekciju rasta Srbije za ovu godinu sa 3,5 odsto na najmanje 3,6 procenata, ali da postoje realne mogućnosti da rast bude i veći, na šta posebno ukazuju kretanja u građevinarstvu, prenosi Tanjug.
Ponovila je i da je podjednako važno to što je model rasta Srbije promenjen – rast koji je nekada bio baziran na neodrživoj potrošnji, danas vode investicije, izvoz i održivi rast potrošnje, navodi se u saopštenju NBS.
Guverner NBS je istakla da se očekuje da će učešće fiksnih investicija u BDP-u ove godine da pređe 23 odsto, a da će u srednjem roku preći 25 procenata.„Mi smo svedoci uspeha koji postižete. Centralna banka uživa poverenje i ima veliki uticaj na ekonomiju Srbije”, rekao je Žang.
Guverner Tabaković je u razgovoru takođe ukazala na to da je, rukovodeći se osnovnim ciljem – niskom i stabilnom inflacijom, NBS nastavila, u uslovima niskih inflatornih pritisaka, da vodi adekvatnu monetarnu politiku spustivši referentnu kamatnu stopu u novembru na 2,25 odsto.
Sa tim smanjenjem referentna kamatna stopa je korigovana naniže tri puta u toku ove godine, za ukupno 75 baznih poena. Time je nastavljena podrška dinamičnom rastu kreditne aktivnosti, koji se posebno ubrzava u sektoru privrede, dajući time podsticaj za rast privatnih investicija koje su jedan od važnih faktora rasta u Srbiji poslednjih godina.
Visoki zvaničnici MMF-a ocenili su da je očuvanje inflacije na niskom nivou, u proseku 1,9 procenata u dosadašnjem delu godine, ključno za usidrenost inflacionih očekivanja i za poverenje koje postoji u monetarnu politiku.
Poverenje u politiku i postignutu stabilnost potvrđuje i činjenica da je dinarska štednja danas četiri i po puta veća u odnosu na period pre sedam godina.
„Niska inflacija i stabilan finansijski sektor značajno podržavaju zdrave javne finansije”, naglasio je Žang.
Tabaković je istakla da su devizne rezerve Srbije dodatno povećane i da su sada na novom rekordu. Njima je obezbeđena pokrivenost šest meseci uvoza robe i usluga i preko 250 odsto kratkoročnog duga, što znači, kako je rekla, da smo odgovornom politikom obezbedili dobru odbranu za eksternu likvidnost zemlje, ukoliko bi situacija to zahtevala.
Guverner je informisala Tao Žanga i da je Narodna banka Srbije u oktobru prvi put kupila zlato na međunarodnom tržištu, čime je učešće zlata u deviznim rezervama povećano na oko 10 odsto sa prethodnih sedam procenata.
Time se i u plasiranju deviznih rezervi NBS drži principa diversifikacije, kao najbolje odbrane od rizika iz međunarodnog okruženja.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je dodatno smanjeno – na 4,66 posto na kraju septembra, čime je njihovo učešće za 80 odsto niže u odnosu na period kada je započeta implementacija Strategije za njihovo rešavanje.
Žang je konstatovao da su i na tom planu postignuti impresivni rezultati, imajući u vidu obim i korene ovog problema.Premija rizika Srbije je 20. novembra snižena na novi minimum od 14 baznih poena, što je odraz ukupne stabilnosti – monetarne, fiskalne i političke, bez kojih danas ne bismo mogli da razgovaramo o stopama rasta Srbije od najmanje 4,0 odsto.
Gosti iz MMF-a su konstatovali da se može oceniti da Srbija već danas ima ugled zemlje investicionog rejtinga, o čemu svedoči i novembarska emisija nove desetogodišnje obveznice na međunarodnom tržištu po stopi od 1,25 odsto, uz tražnju koja je bila tri i po puta veća.
Posebno je pozitivno ocenjena činjenica da su sredstva iskorišćena za isplatu ranije uzetog skupog duga u dolarima, što znači da se po ovom osnovu ne povećava javni dug, a smanjuju se troškovi kamata.Takođe, uprkos kvotama EU na izvoz čelika, taksama Kosova i globalnim trendovima u autoindustriji, kao i generalno slabijoj eksternoj tražnji, srpski izvoz beleži veliku otpornost, uz ubrzanje rasta tokom devet meseci, što je rezultat diversifikacije na kojoj se u Srbiji insistira.
Srbija je tokom 2018. godine privukla preko 50 odsto ukupnih stranih direktnih investicija (SDI) na Zapadnom Balkanu, a za devet meseci ove godine skoro 60 odsto. Priliv SDI od 2,9 milijardi evra za devet meseci ove godine, veći za oko 33 procenta u odnosu na prošlu rekordnu godinu, i dalje je najviše usmeren u prerađivačku industriju jačajući izvoznu bazu i našu eksternu poziciju.
Kada uzmemo u obzir trend povećanja participacije na tržištu rada, rast formalne zaposlenosti, dobru poljoprivrednu sezonu i visok rast građevinarstva, procenjujemo da je u trećem tromesečju stopa nezaposlenosti bila na jednocifrenom nivou.
Žang je istakao da su SDI usmerene u prerađivačku industriju posebno važne za održivost rasta koji je Srbija obezbedila.
Na osnovu svega toga, guverner je visokim zvaničnicima MMF-a iznela očekivanje da će u decembru Odbor direktora međunarodnog monetarnog fonda doneti odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja našeg ekonomskog programa u okviru Instrumenta za koordinaciju politike, jer je Srbija to svojim rezultatima zaslužila.
IZVOR:POLITIKA.RS
http://www.politika.rs/sr/clanak/442429/Srbija-napravila-potpuni-zaokret-u-ekonomiji
